Vlasti u Srbiji nastavljaju da uskraćuju gostoprimstvo ruskim državljanima koji su poslednjih godina, najčešće bežeći od mogućnosti da budu mobilisani zbog rata u Ukrajini, došli u Srbiju – ovoga puta na udaru se našla tročlana porodica Tereh, koju čine supružnici Irina i Sergej i sin Mark.
Poslednjih pet godina ova ruska porodica je provela u Banji Koviljači, a u avgustu prošle godine je podnela zahtev za stalno nastanjenje u Srbiji.
Međutim, kao i u prethodnim sličnim slučajevima, oni su dobili odgovor nadležnih organa za zaštitu bezbednosti Srbije da raspolažu podacima koji predstavljaju smetnju za odobrenje stalnog nastanjenja i „da bi njihovo stalno nastanjenje ugrozilo bezbednost Srbije i njenih građana“.
Kako je konferenciji za novinare održanoj u petak u Beogradu izjavio osnivač Ruskog demokratskog društva Pjotr Nikitin, porodica Tereh je bila šokirana takvom odlukom, zbog čega je podnela i zahtev za privremeno nastanjenje u Srbiji, ali im je i taj zahtev odbijen sa istim obrazloženjem – da predstavljaju pretnju za građane Srbije.
Kako je još rekao Nikitin, porodica Tereh je ugledna u Banji Koviljači, gde drže pansion i imaju puno prijatelja. Po njegovim rečima oni nisu učestvovali ni u jednom antiratnom skupu, nisu potpisali nijedan dokument u vezi za ratom, a nisu ni javno iznosili svoja politička uverenja.
Istovremeno, maloletni sin Mark Tereh se odlično uklopio u ovdašnje društvo, najbolji je učenik škole koju pohađa, a zanimljivo je da je samo on od vlasti u Srbiji dobio privremenu dozvolu za nastanjenje, i to na osnovu vlasništva nad nepokretnošću i posebno podnetog zahteva.
„Možemo samo da gatamo koji su stvarni razlozi odbijanja zahteva. Jedan od razloga bi mogao da bude taj što je otac porodice Sergej Tereh rođen u Kijevu, ali on je čitav život proveo u Rusiji. Drugi bi mogao da bude taj što su u njihovom pansionu na početku rata u Ukrajini boravile izbeglice iz te zemlje“, rekao je Nikitin.
Zbog svega kroz šta prolaze, porodica Tereh je podnela tužbu Ustavnom sudu zbog odluke države Srbije, a kako je na konferenciji za medije rekla supruga Irina Tereh, ona i njena porodica su zbog ovakvog razvoja situacije postali turisti u Srbiji.
Čak i policajci sa kojima kontaktiraju zbog novonastale situacije ih oslovljavaju sa "Dobar dan, turisti", izjavila je Irina i naglasila da posle odluke srpskih vlasti njena porodica više nema zdravstveno osiguranje i radnu dozvolu, a da čak ne može više ni da registruje auto.
Zbog pravila o boravištu porodica Tereh mora nakon svakih 30 dana provedenih u Srbiji privremeno da ode iz zemlje u Bosnu i Hercegovinu, uz opasnost da im povratak u Srbiju bude odbijen.
„Želimo da se bavimo našim poslom, a ne znamo šta će biti dalje. Pisali smo otvorena pisma i sakupli 102 potpisa naših prijatelja i komšija koje su vrlo iznenađeni onim što nam se dešava“, izjavila je Irina Tereh.
Zbog situacije u kojoj se našla porodica Tereh, Rusko demokratsko društvo je u Srbiji pokrenulo peticiju za hitno preispitivanje rešenja o ukidanju boravka porodici Tereh koju je potpisalo više od 1.300 građana.
Porodica Tereh se zbog svega kroz šta je prošla u Srbiji obratila 3. decembra 2023. godine pismom predsedniku Aleksandru Vučiću, ali do danas nisu dobili odgovor.
Nakon konferencije za medije, organizovana je protestna šetnja do Predsedništva i Vlade Srbije, gde su predali peticiju, ali i otvoreno pismo građana Banje Koviljače i lozničkog kraja sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka kojom je porodica Tereh lišena boravišnih dozvola u Srbiji.
„Došli smo iz države, naše rodne države u kojoj su bila pokvarena prava državljana, sa nadom da smo ušli u pravnu evropsku zemlju, i nadam se da je Srbija takva zemlja, i da ovde čuju glas svakog čoveka, i da će biti zaštićena naša prava na život ovde. Mi smo više od pet godina ovde živeli, imamo puno prijatelja, puno drugara, i želimo ovde da nastavimo život“, izjavila je Irina Tereh ispred Predsedništva Srbije.
Inače, kroz sličnu situaciju je prošla i Elena Koposova, koja živi u Sopotu i kojoj je uskraćeno gostoprimstvo u Srbiji sa obrazloženjem da predstavlja bezbednosni rizik.
Po mišljenju Koposove, do ovakve odluke je došlo zato što je podržala jednu antiratnu peticiju na početku invazije na Ukrajinu. Ona se u međuvremenu žalila, i dobila rešenje da može da ostane u Srbiji.
