Pristup Srbije reformama u domenima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24 - pravosuđe i osnovna prava, pravda sloboda i bezbednost - nije dovoljno efikasan, kaže se u neformalnoj polugodišnjoj oceni Evropske unije. Uz to se primećuju i ozbiljna kašnjenja u ispunjavanju obaveza, ali napredak ipak postoji, pa je Srbija zbog toga dobila "solidnu trojku" kao ocenu, rekli su u četvrtak predstavnici Centra za evropsku politiku.
Opipljivog napretka nema u reformi pravosudja, uključujući pitanja medijskih sloboda i borbe protiv korupcije.
U CEP-u ocenjuju kao zabrinjavajuće i izjave premijerke Ane Brnabić koja je rekla da bi, ukoliko bi Srbiji sutra bilo ponuđeno da uđe u EU, to odbila. U CEP-u navode da to to pokazuje manjak ambicije da se snažnije ide u ozbiljne reforme.
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a, podsetio je da su Srbija i Crna Gora u povlašćenom položaju u odnosu na druge zemlje regiona koje teže ka EU, pošto su te dve zemlje dobile vremenski okvir za moguće učlanivanje - 2025. godinu. Međutim, izjave Ane Brnabić govore o defetističkom stavu, rekao je on.
Majstorović je nastavio da se najoštrije zamerke EU odnose na borbu protiv korupcije, uz ocenu da je to oblast u kojoj se kasni sa izmenama više važnih zakona, uključujući i onaj o finansiranju političkih aktivnosti, javnim nabavkama, Agenciji za borbu protiv korupcije, o slobodnom pristupu informacijama.
Kada je reč o osnovnim pravima, Majstorović navodi da se zamera na tome što se već četvrtu godinu u Skupštini ne usvajaju izveštaji o radu nezavisnih regulatornih tela koji treba da ukažu gde su problemi i šta treba da se menja.
Srbija se, kada je reč o poglavlju 24, poziva da uskladi svoju viznu politiku sa evropskom, a skreće se pažnju i na slučajeve pretnji, zastraživanja i nasilja nad novinarima, koji izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Naveo je i konstataciju da opšte okruženje još nije pogodno za ostvarivanje slobode izražavanja i slobode medija.
U narednom periodu Srbija bi treba da iskoristi priliku da kod izmena Ustava "restartuje" dijalog oko pravosuđa, u okviru koga bi trebalo iskoristiti prilika za debatu i uvažavanje stručnih sugestija. Trebalo bi završiti rad na medijskoj strategiji i, prilikom revizije akcionih planova za poglavlja 23 i 24, utvrdi realne rokove i indikatore kojima se meri napredak, sve uz saradnju i uključivanje organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih.
Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a, govoreći o značaju reforme javne uprave u oblasti vladavine prava, skrenula je pažnju na problem netransparentnosti rada vlade.
Ona je podsetila na zaključke koje je objavio i CEP nakon istraživanja prema kojima je vlada Srbije jedna od najnetransparentnijih vlada u regionu.
Ponovo je skrenula pažnju na problem svuda rasprostranjenih v.d. stanja ali je i rekla da ranije ovog meseca usvojene izmene zakona o državnim službenicima idu u prilog zatvaranju "rupe u propisima" koja omogućava v.d. stanja i da taj zakon sadrži "pozitivne, dobre odredbe" koje samo treba da se sprovedu.
Predstavnici CEP-a ocenili su, odgovarajući na pitanje novinara, da bi eventualni vanredni izbori negativno uticali na proces pristupanja EU, pošto bi predizborna kampanja značila prestanak zakonodavne aktivnosti u zemlji, što bi zakašnjenje Srbije samo pogoršalo.