UNHCR i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) predstavile su godišnji plan reagovanja na izbegličku i migrantsku krizu u Srbiji koji obezbeđuje dugoročna rešenja za pomoć. Procenjuje se da je za sprovođenje Regionalnog plana potrebno oko 40 miliona dolara, što je duplo više nego ranije.
Srbija će taj novac prikupljati iz donatorskih sredstava.
Regionalni plan obuhvata Tursku, Južnu Evropu i Zapadni Balkan i zvanično je predstavljen u Ženevi pre četiri dana.
Cilj Plana za Srbiju je da dopuni i osnaži napore vlade u obezbeđivanju bezbednog pristupa azilu i zaštiti izbeglica i migranata, a izrađen je u saradnji sa Vladom Srbije.
Šefica službe za koordinaciju na terenu UNHCR u Srbiji Frančeska Boneli rekla je da plan predstavlja nastavak saradnje nevladinih organizacija i državnih organa.
"Ovo je regionalni problem. Nećemo ostaviti Srbiju samu. Ovo nije problem jedne zemlje već Evrope," rekla je Boneli i dodala da nije bitno da se izbeglicama samo obezbede hrana i ćebad već i "nada za budućnost".
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević rekao je da za Srbiju Balkanska ruta nije zatvorena, jer je pre njenog zatvaranja kroz zemlju prolazilo od 6.000 do 10.000 izbeglica, dok je sada 6.000 ljudi konstantno u Srbiji.
Regionalni plan za Srbiju podrazumeva četiri segmenta i to zaštitu, hranu, smeštaj, neprehrambene artikle, transport, logistiku i sanitarne uslove; zdravstvenu zaštitu i ishranu, kao i podršku lokalnim zajednicama.
Navodeći da je plan prošle sedmice predstavljen donatorima u Srbiji, šefica Kancelarije IOM u Srbiji Lidija Marković rekla je da je, pored olakšavanja koordinacije sa donatorima, cilj plana da operacionalizuje sistemski okvir za zbrinjavanje izbeglica i migranata u 17 centara u Srbiji.
Poruka da Srbija nije sama je veoma važna, smatra državni sekretar Ivanišević . On naglašava da briga o migrantima ne sme biti na uštrb lokalne zajedince, te da je donatorska pomoć važna, jer Srbija nema budžet namenjen migrantima.
Ivanišević je pozvao nevladine organizacije da ne pružaju pomoć migrantima u barakama i parkovima u kojima borave ne duže od 15 dana, već da to čine u prihvatnim centrima u koordinaciji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije.
"Nikome nismo zabranili da radi. Reč je o molbi nevladinim organizacijama da se uključe u sistem pomoći u prihvatnim centrima," kaže Ivanišević navodeći da je saradnja države sa nevladinim organizacijama izvrsna.