Predložene promene Ustava Srbije vezane su samo za pravosuđe, kao uslov za nastavak reformi pravnog sistema i dalje unapređenje vladavine prava, izjavila je ministarka pravde Maja Popović i istakla da se na taj način ujedno izbegavaju sve priče o promeni ustavne preambule.
Na današnjem, trećem po redu javnom slušanju o promenama Ustava, koje je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao za organizacije civilnog društva, ministarka je izjavila da su promene ustava u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 i da su promene neophodne radi boljeg sistema izbora, predlaganja i premeštaja sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika.
Prema rečima Maje Popović neophodno je da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca budu ojačani i preuzmu veću odgovornost za odluke koje donose.
Predstavnici civilnog sektora su upozili da nema potrebe da se tako hitno i žurno menja ustav, a u kratkoj izjavi za Glas Amerike predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović je ocenila da se stiče utisak da vlada praktično pokušava da promene budu minimalne ili čak da se u nekim oblastima i sužavaju trenutna rešenja.
Na javnom slušanju u parlamentu ona je podsetila da su organizacije civilnog društva još od 2006. godine ukazivale na brojne nedostatke tada usvojenog Ustava i da su saglasni da je delove koji se tiču i oblasti pravosuđa potrebno menjati.
“Nedostaci Ustava prepoznati su u gotovo svim delovima teksta - od načela, preko ustrojstva političkih institucija do odredbi o ljudskim i manjinskim pravima. Kao prioritete preispitivanja smo još 2013. godine izdvojili preispitivanje sadržaja i funkcije preambule Ustava u kontekstu promena od usvajanja 2006. godine, preispitivanje definicije odnosa međunarodnog i unutrašnjeg prava, ustavnovljenja primata prava EU po pristupanju Srbije Evropskoj uniji”, rekla je Golubović i dodala da je, kada su u pitanju ljudska prava, predloženo da se u punoj meri sprovede usaglašavanje postojećih definicija sa novim trendovima razvoja ljudskih prava i stavovima Evropskog suda za ljudska prava.
Prema njenom mišljenju nedostatak finansijske nezavisnosti pravosuđa je možda i ključni nedostatak važećeg Ustava, zbog čega je istakla da se predlaže da finaniranje pravosuđa sa resornog ministartsva pređe na Visoki savet sudstva. Taj predlog je Ustavni sud 2018. godine proglasio neustavnim postavljajući pitanje da li Visoki savet sudstva ima ustavnu nadležnost da odlučuje o finansijama, podsetila je Golubović. Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović je podsetila da je civilni sektor aktivno zagovarao i pomogao otvaranje Poglavlja 23, uprkos protivljenju pojedinih država članica EU.
Ona je rekla da Konvent insistira da promene ustava dovedu do podele vlasti i da princip vladavine prava zaživi.
“Stoga mi u Konventu smatramo da nismo na kraju, nego na početku ovog procesa. Da se dijalog i javna slušanja o ovome nikako danas ne završavaju nego da rasprava i dalje mora da teče, da svaki građanin pre nego što uzme olovku u ruku i na referendumu zaokruži da ili ne, mora da bude siguran da se za dve godine neće ponoviti ovo isto. Da ćemo mi jednom napraviti ustav, jer on nije ma šta, onako kako treba, onako kako su se 2013. godine saglasili stručnjaci, onako kako je pisalo u tom Akcionom planu za Poglavlje 23 2016. godine”, rekla je Dragojlović i dodala da zato treba da se tekst dobro usaglasi, da "jednom za svagda u Srbiju kao evropsku državu uvedemo vladavinu prava".
Predsednik Skupštine Ivica Dačić rekao je da se posle 15 godina menja ustav, da ono što sada bude urađeno ostaje u temelju pravnog poretka Srbije narednih decenija i da zato promenama Ustava treba pristupiti sa posebnom pažnjom i postići što veću saglasnost u društvu.
On je za 8. jun sazvao sednicu Skupštine, na čijem će dnevnom redu biti predlog promena Ustava u oblasti pravosuđa.
