Srbija je ušla u zahtevnu fazu pregovora sa EU, čiji se najvažniji deo obavlja "kod kuće", rečeno je u utorak, na predstavljanju projekta Pravna podrška pregovorima (PLAC III).
"Politički cilj, pridruživanje EU, sada se pretače u čitav niz odluka koje treba doneti, od reforme javne uprave i pravosuđa do poljoprivrede, javnog zdravlja, životne sredine i energetike", rekla je zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar.
Ona je pozdravila posvećenost koju Vlada Srbije pokazuje u usklađivanju propisa i primeni pravnih tekovina EU, ali je naglasila da je svesna da je pred zemljama koje tek žele da postanu članice EU sada mnogo zahtevniji postao i da postavljaju se veći izazovi nego što je to bilo u vreme kada je Slovenija, iz koje dolazi, postajala članica.
"Srbija mora da stvori neophodne strukture za primenu zakonodavstva, da podigne administartivne kapacitete na odgovarajući nivo i da osigura efikasnost sprovođenja u skladu sa sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju", kazala je Norčič Štamcar, a donošenje propisa treba da bude transparentnije.
I šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević ocenila je da Srbija, nakon 16 otvorenih pregovaračkih poglavlja, sada ulazi u težu i značajniju fazu koja podrazumeva i mapu puta do njihovog zatvranja, te da je od donošenja zakona - u čemu stojimo dobro - još važnije omogućiti samu primenu tih zakona.
"Primena je tek pred nama", ocenila je Miščević i dodala da je važna i izgradnja kapaciteta koja će to izneti.
Projekat PLAC III, koji je predstavljen u Narodnoj banci Srbije, pruža pravnu podršku Vladi Srbije tokom procesa harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU putem unapređenja postojećeg, i izrađenovog zakonodavstva, i pomaganjem tokom procesa pristupnih pregovora sa EU. Sprovođenje projektka je počelo u januaru ove godine i trajaće do jula 2021. godine.
Vrednost projekta je 2.763.300 evra. Finansira ga EU, a sprovodi DMI Associates u konzorcijumu sa European Consulting Group i GIZ-om.
Nema napretka u borbi protiv korupcije
A na odvojenoj konferenciji za štampu, koalicija prEUgovor predstavila je "prEUgovor Alarm: Izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24" u kome su u praćenim oblastima zabeleženo zabrinjavajuće, a u pojedinim slučajevima i alarmantne tendencije.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija rekao je da se preuzete obaveze ispunjavaju samo formalno i da "nema vidnog napretka u borbi protiv korupcije na visokom nivou".
Marija Andjelković iz Astre kazala je da analiziranje dokumenata koja su u vezi sa Poglavljem 24 dovodi do opšteg zaključka su se revizori bavili samo formalnim, a ne i suštinskim stvarima.
Ipak, navela je tri dobre stvari koje su se desile u posmatranom periodu u vezi sa trgovinom ljudima, a to je da je ona prešla iz nadležnosti granične policije u kriminalističku, da je otvoreno prvo specijalizovano skloništa za žrtve trgovine ljudima, kao i da su usvojene operativne procedure za postpuanje sa žrtvama.
U izveštaju se kaže da su vladavina prava i borba protiv korupcije dva glavna pitanja koja je potrebno rešavati kada je reč o ulasku u EU i da je nedostatak rezultata u tim oblastima glavna prepreka u procesu pristupanja Srbije.
"Obaveze preuzete postojećim akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 u procesu pristupanja EU nedosledno se ispunjavaju, a rokovi se redovno odlažu", navodi se u izveštaju i dodaje da javno predstavljeni nacrti revidiranih akcionih planova za ta dva poglavlja nisu bavili ključnim izazovima reforme vladavine prava.
Vlada je, navodi se u Alarmu, nastavila da "zloupotrebljava javne resurse tokom izbornih perioda, dok izvršna vlast i vladajuća većina kontinuirano lišavaju Skupštinu njenih funkcija". Dodaje se i da "zabrinjava sve veći broj zakona koji se donosi po hitnom postupku, u većini slučajeva bez javne rasprave", kao i da Skupština i dalje ignoriše nezavisna nadzorna tela, dok skupštinska većina nastavlja da opstruira rad Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Istovremeno, organizacije civilnog društva proglašavaju se neprijateljima i izostavljaju iz društvenog dijaloga dok "vlada u isto vreme stvara paralelno civilno društvo osnivanjem 'vladinih nevladinih organizacija', koje imaju nazive slične nazivima autentičnih NVO i koje najčešće ne daju dovoljno informacija o svom radu i finansiranju".
Kritike su upućene i na račun rada Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zato što nisu reagovali na prikrivenu kampanju koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodio u prvim mesecima 2019, jer, kako se navodi u Alarmu, plan kampanje "Budućnost Srbije", njeni ciljevi, pravni osnov i budžet nisu objavljeni u celovitom dokumentu.
Koaliciju prEUgovor čini mreža sedam organizacija civilnog društva - ASTRA, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Centar za primenjene evropske studije, Grupa 484 i Transparentnost Srbija.