BEOGRAD - Nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa patrijarhom Porfirijem i članovima Sinoda SPC u saopštenju izdatom posle susreta u jednoj rečenici se ističe i da su predstavnici crkve „izrazili zabrinutost za poziciju veronauke u srpskom prosvetnom sistemu i zatražili podršku od predsednika Srbije, kako bi pozicija države po tom pitanju bila promenjena“.
Po oceni analitičara – reč je o svojevrsnom pritisku, s obzirom da je po Ustavu Srbija građanska, sekularna država i da se po tom osnovu predsednik države ne sme staviti na stranu bilo koje verske zajednice, uključujući i SPC.
U razgovoru sa Glas Amerike verski analitičar Draško Đenović ističe da posebno u gradskim sredinama sve manje dece pohađa veronauku, ali da predstavnici crkve treba sebi da postave drugačije pitanje:
„Planovi i programi za versku nastavu uopšte nisu standardizovani, usaglašeni, veroučitelji se žale da ne znaju kako da rade i šta da rade sa decom, s obzirom da ne možete vi veronauku da predajete sa kredom i tablom. Mi govorimo o deci koja su odrasla uz multimedijalne sadržaje – jednostavno, crkva mora prilagodi veronauku tim đacima. A opet imamo i situaciju da u mnogim manjim sredinama veronauku predaju sveštane lica. što samo po sebi nije loše, osim što pomenuti sveštenici nemaju ni jedan čas iz pedagogije, iz procesa nastave. Oni su ljudi završili da budu sveštenici, a ne da budu učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama“.
To se, po rečima Đenovića, posebno vidi u manjim, seoskim sredinama „gde svaki sveštenik nije bogom dan da bude predavač”:
„A opet imamo da su u određenim eparhijama planovi i programi za veronauku kao da ta deca se spremaju da svi idu na Bogoslovski fakultet i da će svi da budu buduće vladike. Znate, kad sam video u jednoj školi šta se uči u osmom razredu, ja koji sam magistar teologije, ne pravoslavne, ali sam ostao zapanjen jer ja ne znam te stvari, a kamoli neki klinac od 15 godina kome kreću hormoni da bujaju i da ga zanimaju neke druge stvari. To nije ništa pogešno, ali je pitanje da li je to plan i program namenjen osnovnoj školi ili možda Bogoslovskom fakultetu.”
Govoreći i o nedavnoj objavi patrijarha SPC na Instagramu, u kojoj je istakao da će se posavetovati sa „braćom arhijerejima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica“ o tome da li da javno objavi imena direktora škola koji, kako je naveo – „svesno obeshrabruju“ učenike da se opredele za veronauku, Đenović ističe da na ovim prostorima „znamo šta znači pravljenje spiskova i kako se to na kraju završi”.
Po oceni Đenovića, mnogo veće pitanje kojim se SPC i patrijarh moraju baviti je status veroučitelja, koji i posle 20 godina rade na određeno vreme, iako Zakon o radu jasno kaže da nakon dve godine rada na određeno vreme vi morate biti primljeni na neodređeno vreme i dobiti određenu sigurnost.
“Jer moramo da budemo svesni da njih postavlja crkva, a plaća ih Ministarstvo prosvete. Sa druge strane, ni sami direktori škola ne znaju šta da rade sa veroučiteljima jer ih oni ne zapošljavaju, oni ne mogu da budu razredne starešine, imate ih u školi, a nemate ih”, kaže Đenović i dodaje:
“Postoje, kao i sve u našem društvu, škole gde direktori protežiraju građansko naspram verskog, kao što postoje škole gde se favorisuje veronauka naspram građanskog. Ponekad je to favorizovanje građanskog naspram veronauke iz razloga što direktor mora da popuni fond časova profesorima koji ostaju bez posla, a ne zato što imaju nešto protiv veronauke. Sa druge strane postoji i čitava jedna populacija, kako u školama, tako i u drutšvu koji smatraju da je veronauci mesto ne u školi, nego u crkvi, i da bi đaci trebalo iz svojih crkava da donesu ocenu iz veronauke koja će im se upisati, kao što to recimo rade deca katoličke veroispovesti u Beogradu”.
