Iako je glasanje bilo pre samo dva dana, čini se da nedeljni referendum o promenama ustava odlazi u drugi plan, a da se sa druge strane zahuktava priča o predstojećim izborima početkom aprila. U tom kontekstu nametnulo se pitanje o tome koliko rezultati referenduma mogu da posluže kao neka vrsta pokazatelja za predstojeće izbore i izgleda da svi politički akteri pokušavaju da se snađu u tim brojevima i izvuku pouke pred 3. april.
Pre svega, teško je porediti, kako smatraju sagovornici Glasa Amerike, referendum i izbore, jer to su dve potpuno različite situacije sa različitim ciljevima i motivima svih učesnika na političkoj sceni:
“Mnoge stvari će se promeniti. Pre svega, imaćemo stranke, imaćemo mnogo širu ponudu. U ovoj opciji protiv vlasti će biti mnogo različitih opcija koje će se možda i međusobno napadati. A sa druge strane, i SNS će voditi otvorenu kampanju”, kaže Dejan Bursać sa Instituta za političke studije.
“Kada imate izbornu utakmicu, kada je mnogima, pre svega iz vlasti pitanje života i smrti opstanak te vlasti itd, onda je to potpuno drugačiji pristup i kampanji, i naravno rezultati budu drugačiji”, ističe analitičar Cvijetin Milivojević.
Kako smatra Milivojević prvi je neke zaključke izvukao lider SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će - prema njegovom mišljenju - biti mnogo aktivniji u predizbornoj nego u predreferendumskoj atmosferi:
“Ja mislim da će iz ovoga, nažalost po opoziciju, najviše pouka izvući Aleksandar Vučić i to se vidi već juče iz njegovih poteza. Dakle on je pre svega shvatio kao veoma ozbiljno upozorenje rezultate u Beogradu, shvatio da u ovom trenutku on realno ne može dobiti apsolutnu većinu u Beogradu, čak je i relativna većina upitna. I on je to shvatio kao – dobro, ima još dovoljno vremena da nešto može da ispravi do tih izbora”.
Dejan Bursać takođe ukazuje da će SNS mnogo oštrije igrati u predizbornoj kampanji, ali najveću razliku primećuje među glasačima naklonjenih opoziciji:
“Ali, svakako mislim da se stvorila jedna pozitivna atmosfera u ovom pre svega opozicionom delu biračkog tela, koje je nekako i naviklo na poraze koji ga teraju u apatiju zadnjih nekoliko godina. Po prvi put oni vide nešto opipljivo, a to je da su veliki gradovi, i ne samo veliki nego gradovi generalno, oni u kojima je prevladala opcija protiv i to im daje neke pozitivne impulse pred ovu kampanju”.
Posmatrano iz ugla opozicije, a pre svih najjače među njima – Stranke slobode i pravde i koalicije napravljene oko njih, najveći posao biće, prema mišljenju Bursaća, kako iskoristiti takvu atmosferu birača:
“Imaju problem kako da isplaniraju sad konverziju tog dobrog raspoloženja u opoziciji u svoje glasove. Jer vidimo i po komentarima i po raspoloženju, i po društvenim mrežama i slično, da im zameraju glasači, a i druge opozicione stranke što se oni nisu uključili u tu referendumsku kampanju, nego su je nekako presedeli nadajući se da to da prođe i da će onda oni čisti i bez tog bremena referenduma da se uključu u kampanju za parlamentarne i predsednike izbore”.
Sa druge strane, Milivojević podseća da je Aleksandar Vučić već 12 puta najavio da će povući sa mesta predsednika stranke, ali kako dodaje, opozicija se time ne bavi smatrajući da je to nebitno:
“Ja mislim da je to suštinski bitno, jer ćemo zbog toga što opozicija smatra da ovo nije bitno i imati izbore kakve ćemo imati. Dakle, ponovo ćemo imati nedemokratske i nefer uslove. To je jedno vrlo bitno pitanje. U tom smislu reči do Aleksandra Vučića dopiru ovi glasovi kritike zbog toga, on je vrlo svestan da krši ustav i vrlo je očigledno ovaj put odlučio da nešto tu promeni. Ja ne znam da li će on ostati predsednik stranke ili će ostati predsednik republike, ali skoro da sam siguran da mu poverujem da neće biti još dugo i jedno i drugo”.
Na kraju, ostaje pitanje uspeha ili neuspeha na izborima - iz ugla vlasti i SNS-a svaki rezultat na izborima kojim bi izgubila natpolovičnu većinu u parlamentu bio bi veliki poraz, dok su iz ugla opozicije merila malo drugačija, a ambicije verovatno dosta niže:
“Uspeh za opoziciju bi bio da što više lista uđe u parlament. Ša da onda sa tim učešćem u parlamentu grade svoje interne kapacitete. Pre svega vam učešće u parlamentu znači priliv državnih finansija, što znači da možete opet da obnovite i održavate svoju mrežu lokalnih odbora i da održavate svoje aktiviste i slično. Sa druge strane, kad ste parlamentarna stranka imate veći pristup medijima. Tako da, po meni ovo je prilika da uđu u parlament i da na osnovu toga grade svoje kapacitete za neku buduću borbu”.
Kao igrač sa više od 30 godina staža na političkoj sceni i polugama vlasti, moći i novca u svojim rukama Aleksandru Vučiću i naprednjacima je mnogo lakše da se pripremaju za izbore. Na drugoj strani opozicija mora prvo da unutar sebe reši mnoga pitanja, pa tek onda da se posveti izborima. Faktor na koji se u ovom trenutku najmanje računa su - sami birači.
