BEOGRAD - Nezadovoljstvo građana Srbije sve je očiglednije. Na proteste posle dva masovna ubistva, koje vodi deo opozicije, svake nedelje izlaze desetine hiljada ljudi i traže prekid promocije nasilja u javnosti i institucionalnu odgovornost. Vlast na nezadovoljstvo odgovara pozivima za dijalog, ali i odbijanjem da ispuni zahteve protesta. Iako još nema nalaza o tome kako su dešavanja posle 3. i 4. maja - kada su se desila dva masovna ubistva - uticala na rejting političkih stranaka, novo istraživanje Demostata pokazalo je da postoji nezadovoljstvo građana različitim aspektima života u Srbiji.
Više od trećine građana (39 odsto) ocenilo je rad vlade i predsednika Srbije kao loš, 33 odsto misli da rade prosečno, a 19 odsto da rade dobro, pokazalo je istraživanje sprovedeno od 24. aprila do 4.maja.
Trećina (33 odsto) smatra da Srbija ide na gore, 26 odsto da ide na bolje, a 41 odsto da stoji u mestu. Više od polovine građana (51 odsto) nezadovoljno je različitim aspektima privede i društvenog života: zdravstvom, školstvom, borbom protiv korupcije.
U delu istraživanja koji se bavi medijima, tri petine ispitanika (59 odsto) smatra da nisu opravdani brutalni napadi na novinare, pretnje i ataci na slobodu, dok samo šest odsto ispitanika opravdava takvo ponašanje.
U razgovoru za Glas Amerike Zoran Panović, programski direktor Demostata, ističe da kroz proteste protiv nasilja opozicija pokušava da ostvari bolje medijske izborne uslove, zbog čega je po njegovom mišljenju ovo u dobroj meri medijski rat i borba za medije. On kaže da opozicija svoju generalnu medijsku inferiornost u izvesnoj meri kompenzuje kroz društvene mreže i internet portale, ali da je to shvatila i vlast.
“Mislim da je vlast vrlo dobro prepoznala određene medije kao jače političke snage nego neke partije opozicije. I zato je težište kampanje upravo protiv tih medija koji su, u stvari ispade najveća opozicija u ovom društvu”.
Formalno, vlast je ispunila samo dva uslova protesta protiv nasilja koje vodi opozicija - ostavku je podneo ministar prosvete Branko Ružić i u Skupštini se vodi rasprava o bezbednosnoj situaciji u zemlji nakon dva masovna ubistva.
Svi ostali zahtevi - da se smene ministar poliicije Bratislav Gašić i šef BIA-e Aleksandar Vulin, da se smeni Savet REM-a, oduzmu nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi, da ukinu rijaliti programi, da se ugase štampani mediji koji šire lažne vesti i promovišu nasilje, da se rukovodstvo RTS-a – nisu ispunjeni.
Masovnost protesta se vremenom se ne smanjuje, a prema nezvaničnim procenama, na poslednjem je bilo 60.000 ljudi koji su napravili prsten oko Predsedništva Srbije.
Glavni i odgovorni urednik nedeljnka “Vreme” Filip Švarm ocenjuje za Glas Amerike da je ovo najveći izazov sa kojim se Aleksandar Vučić suočio za 11 godina vladavine.
“Bez obzira na njegovu kontrolu gotovo svih medija, na apsolutnu dominaciju SNS, kada vam više desetina hiljada svakog petka ili subote prolazi ispred prozora, vi ste u problemu. Druga stvar koju smo videli, to je da je Aleksandar Vučić, prvi put otkako je došao na vlast, izbugio inicijativu. Svi njegovi potezi su zakasneli i gotovo svaki od tih poteza izvodi nove hiljade ljudi na ulice.”
Predsednik Srbije se obratio na Instagramu u subotu uveče, posle protesta, pozivajući na dijalog i one koji protestuju. Onda je u nedelju ujutru na Instagramu poručio da “žele da sruše njega kako bi srušili Srbiju”, što su mnogi uporedili sa rečenicom nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.
Nešto kasnije u nedelju, prorežimski mediji preneli su da se Vučić sastao sa rukovodstvom SNS, te da je saradnicima poručio da je “spreman da pogine pre nego da ološu prepusti Srbiju” i da će se “njegov grob i grobovi članova njegove porodice boriti sa ustašama”.
U ponedeljak je na Instagramu Vučić objavio snimak sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim u kojem je ponovo govorio o dijalogu sa opozicijom, na koji se, kako kaže, opozicija ne odaziva.
Glavni urednik “Vremena” napominje da, iako zvuče čudno, Vučićeve izjave nisu date bez kalkulacije.
“Vučić je dovoljno iskusan političar da ne radi te stvari tek tako i da su te izjave, ma koliko bile bizarne, upućene ka učvršćivanju tvrdog jezgra njegovih pristalica. Pre svih u SNS-u, kada govorimo o samoj stranci, od tih ljudi koji čine tvrdo glasačno jezgro. Ono što bih još hteo da naglasim je da ovakve izjave prave diferencijaciju unutar SNS-a, ako ne strepite za život predsednika države, onda ste vi neki izdajnik, vi ste sumnjiv. Zbog toga on veruje da će homogenizovati svoju partiju i svoje strukture”.
Sa druge strane, Zoran Panović ističe da opozicija, vrlo pogrešno, rezultate istraživanja javnog mnenja tretira kao da je već pobedila i dodaje da je takvu grešku napravila i kod poslednjih izbora u Beogradu. Programski direktor Demostata takođe kaže da je pitanje da li opozicija može da računa na glasove svih ljudi koji dolaze na proteste protiv nasilja koji se održavaju u Beogradu.
“Oni koji dolaze na proteste protiv nasilja – oni nisu svi za partije opozicije, ali su svi protiv Vučića. To je to otvaranje pitanja artikulacije. Opozicija ima isti problem kao u protestima “1 od 5 miliona”. Lideri opozicije se kriju, za razliku od 90-te godine, 1996. i 1997, ili 2000. godine, gde su lideri opozicije bili uvek u prvom planu. I Vuk Drašković, i Vesna Pešić, i Zoran Đinđić. I kao što su i 2012-te Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili u prvom planu. Bez te artikulacije, bez tog povezivanja protesta sa partijama ja ne verujem u neke velike domete”.
Opozicija za sada najavljuje da ne želi dijalog dok se ne ispune zahtevi protesta, a dok se to ne desi nastaviće se sa protestima.
Mediji su preneli da će u četvrtak biti održana sednica Vlade kojoj će prisustvovati i predsednik Srbije i da bi tada mogla biti donesna odluka o raspisivanju vanrednih izbora. Vučić je na svom Instagramu najavio da se “velike i važne odluke očekuju u sredu”.
