Izmene zakona o unutrašnjim poslovima daju ministru i vladi prevelika ovlašćenja i praktično se na taj vrši politička kontrola rada policije, a sa druge strane sve je manje poverenja građana i stručne javnosti u policiju – neke su od osnovnih poruka sa današnje konferencije više nevladinih organizacija.
Analizirajući predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i seta pratećih zakona, predstavnici civilnog društva su na skupu ukazali na još mnogo potencijalnih problema koje ove promene donose – od upotrebe biometrijskih podataka građana, ulaska u stan bez odobrenja suda, ponovnog uvođenja gumenih metaka ili saslušanja bez audio ili video zapisa.
Prema rečima predstavnika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Radeta Đurića ove zakonske odredbe će se odraziti i na rad novinara, pre svega istraživačkih novinara, jer će masovno nadgledanje uticati i na njihove izvore i spremnost da otkrivaju ono što pokušava da se sakrije od javnosti.
"Ovim je ugrožena zaštita novinarskih izvora, a u sličnu poziciju se dovode i uzbunjivači", rekao je Đurić i dodao da je ostalo nedorečeno i šta mediji mogu da urade sa snimkom nekog policajca koji krši zakon, dok je običnim građanima to pravo u potpunosti uskraćeno.
Kako je još rekao Đurić kamere i softver se već nabavljaju, raspisuju se tenderi i troše velika sredstva, iako još nema osnova za to:
“Mi još nemamo propis koji dozvoljava upotrebu takve opreme i takvog softvera. Sa te strane jako je problematično da vi nešto uopšte nabavite. Ovo je trošenje ogromnih sredstava iz budžeta Srbije za koje vi zapravo nemate ni jedan osnov. Počev od zakona koji dozvoljava da tako nešto primenite, a samim tim i da ga nabavite. A potom i opravdanja da tako nešto zaista nabavite”, rekao je Đurić.
Kako je istakao Filip Milošević iz Share fondacije za nadgledanje javnih prostora planirana je nabavka ukupno osam hiljada moćnih kamera, snimci će se čuvati 30 dana do 12 meseci, a obećanja iz MUP-a da se ova tehnologija neće koristiti masovno i neselektivno pokazuju da ni sami ne znaju mogućnosti opreme za biometrijski nadzor ili da ne govore istinu.
Ovakva oprema se i koristi masovno i neselektivno, rekao je Milošević i naglasio da za sada samo i postoje obećanja iz MUP-a umesto da se sve reguliše zakonom:
“MUP do ovog trenutka nije dokazao da je ova vrsta nadzora neophodna za njihov rad i da je srazmerna sa stanjem kriminaliteta na ulicama. Mi još nismo dobili to objašnjenje da li se mi nalazimo u nebezbednom društvu, mi se osećamo prilično bezbedno, nema mnogo terorističkih napada, homogeno smo društvo itd. Dakle, policija prilično dobro radi svoj posao i jako smo im zahvalni na tome i ne vidim uopšte razlog da se jedna ovoliko intruzivna tehnologija kupuje i koristi”, istakao je Milošević i naglasio da ostaje pitanje zloupotrebe novih sistema nadzora s obzirom na ranija loša iskustva i zloupotrebu druge tehnologije:
“Mogu uvek da se pozovem na istraživanja koja smo mi dokazali da su razni službenici MUP-a stotinama hiljada puta pristupali sistemu mobilnih operatora da bi videli ko se s kim čuo, ko je bio registrovan na kojim baznim stanicama, dakle ko se gde nalazio, ko je kome slao poruke itd. Što je veliko kršenje ljudskih prava i za sve to je takođe bila potrebna sudska odluka, ali nikada nije tražena sudska odluka, tako da ne vidimo razlog da se to i u ovom slučaju neće dešavati”.
Govoreći o lošim stranama Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava je upozorio na moguća kršenja ljudskih prava, pre svega da je politička sloboda dovedena u opasnost jer će se vlada, kao politički organ baviti slobodom okupljanja:
“Vlada ako oceni da drugačije ne može da se zaštiti javni red i mir može da naredi ministru da on naredi policiji da zabrani kretanje na određenom javnom mestu. To znači da kad ne možemo tu da se krećeno ne možemo ni da se zadržavamo i okupljamo, što znači praktično odlučivanje o ovoj političkoj slobodi koja treba da služi izražavanju i protestu protiv vlade”.
U samom zakonu se, prema rečima Ilića, vide dve suprotne intencije – jedna prema građanima, a druga prema samoj policiji:
“Dok sa jedne strane vidimo intenciju MUP-a da proširuje nadzor nad građanima u smislu nadzora na javnim mestima, prikupljanja biometrijskih podataka itd, tu intenciju ne vidimo kad su u pitanju nadzor nad primenom policijskih ovlašćenja”, rekao je Ilić, dok je Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenio da ove izmene Zakona o unutrašnjim poslovima sa jedne strane udaljavaju policiju od samih građana, a sa druge čini se da nisu ni u skladu sa porukama koje dolaze iz EU:
“Ovim nacrtom zakona vlada Srbije je potpuno zanemarila obaveze koje je preuzela u kontekstu priključenja EU. Postoje od 2016. eksplicitne preporuke i vlada se obaveza na to u pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 24 da će rešiti neke od ovih problema, da će unaprediti saradnju policije i tužilaštva, da će rešiti taj toksični uticaj na operativni rad policije – ništa od toga se ne rešava, čak se nigde ni Evropa ni evropski niti bilo šta od ovih obaveza pominje niti u obrazloženju, niti može da se nasluti iz teksta nacrta zakona”, rekao je Elek.
