Posle vesti iz Evropske unije da su neke zemlje članice zatražile da se formiraju dodatni prihvatni kampovi za migrante u zemljama Zapadnog Balkana koje nisu članice EU, ovo pitanje ostaje da “visi u vazduhu”. Prihvatni centri u Srbiji su već odavno kampovi, u kojima ljudi zarobljeni u tampon zoni čekaju više meseci, pa čak i godinu dana da bi otišli u EU zemlje. Evropa je odgovorila jačanjem kapaciteta za migrante u Severnoj Africi, objašnjava šef sektora operacija u Delegaciji EU u Srbiji Nikolas Bizel.
Ali, kako se procenjuje, koncetrisanje na Afriku, neće mnogo uticati na Balkansku rutu i priliv migranata u Srbiju, koju uglavnom preko Turske dolaze na Balkan, objašnjava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
“Srbija jeste jedna tampon zona i ona će u budućnosti biti jedna vrsta čistilišta migracije. I vi svojim praksama ilegalnog guranja ljudi nazad u Srbiju, iz susednih severnih zemalja, potvrđujete takvu situaciju,” navodi Đurović.
On kaže da nadležni ne znaju tačan broj ljudi u zemlji i da bi u budućnosti najbolje bilo da se postigne konsenzus na Balkanu, jer ljudi u Srbiju ulaze, ali teško iz nje izlaze.
"Ljudi ulaze svakodnevno u Srbiju. Po informacijama sa terena, oni se vraćaju i guraju nazad iz Bosne, Mađarske i Hrvatske. Svi povratni putevi vode ljude u Srbiji. Ako se bosanska ruta zatvori, možemo očekivati snažniji priliv. Takođe, ljudi se ne prijavljuju u centre za prihvat iz mnogo razloga, među kojima su nestručan i nehuman odnos u centrima i informacije koje kruže medju njima,” kaže Đurović i dodaje da su procedure azila veoma spore i neefikasne.
On je ocenio da je danas situacija sa migrantima u Srbiji bolja nego 2015. godine, ali da je i dalje teška, jer migranti uglavnom nemaju pravno regulisan status i ne dobijaju adekvatnu zaštitu.
"U Srbiji i dalje nemate sigurnost za one koji su izbeglice da će taj status i dobiti, da će ugroženi dobiti zaštitu sistema, da će biti zaštićeni od krijumčara i drugih koji žele da se okoriste,” rekao je Đurović.
Đurović je rekao da medju migrantima kruže dezinformacije poput onih da ukoliko zatraže azil u Srbiji, onda neće imati mogućnost da to učine negde drugo ili da neće zauzeti svoje mesto na takozvanoj "mađarskoj listi", koju je formirao Komesarijat za izbeglice i migracije, kao listu ljudi na kojoj čekaju da udju u Mađarsku.
Šef sektora operacija u Delegaciji EU Nikolas Bizel rekao je da je solidarnost svih država ključ za uspeh i nadu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata.
"Srbija je deo rešenja i tu je da saradjuje sa članicama EU prevazilaženju problema izbeglica. Nedostaje solidarnost i Evropska komisija pokušava da sa svim državama članicama i onima koje to nisu razgovara o tome da se ona pokaže,” rekao je Bizel.
Prema njegovim rečima, EU u Srbiji finansira osoblje koje radi u različitim prihvatnim centrima širom zemlje i plaća komunalne troškove.
"Posvećujemo posebnu pažnju najugroženijima, deci, ženama i starima, a deo novca ide i na kontrolu granica da se izgube nerelugarni prelasci,” rekao je Bizel.