Srbija u najnovijem svetskom indeksu percepcije korupcije zauzima 91. mesto od 180 pobrojanih zemalja, navodi se u godišnjem istraživanju međunarodne organizacije Transparensi internešenel (Transparency International).
Iako je Srbija dobila indeks korupcije 39, isti kao prošle godine, ove godine je sa tim rezultatom pala za četiri mesta i rangirala se u donjem delu liste, gde nije bila od 2006. godine, rekla je Bojana Medenica, izvršna direktorka Transparentnosti Srbija na konferenciji za novinare.
Srbija, koja poziciju ove godine deli sa Turskom, tako se našla u grupi zemalja sa raširenom korupcijom, sa četiri poena ispod svetskog proseka (koji iznosi 43) i čak 19 poena ispod evropskog proseka, odnosno 27 poena ispod proseka zemalja Evropske unije.
Na vrhu liste nalaze se Novi Zeland i Danska sa 87 poena, dok su na dnu Somalija sa 9, Južni Sudan sa 12 i Sirija sa indeksom od 13 poena.
Među bivšim jugoslovenskim republikama, najbolje je kotirana Slovenija, koja je na 35. mestu sa indeksom 60, zatim sledi Hrvatska koja je 63. sa indeksom 47, Crna Gora je na 66. mestu sa indeksom 45, BiH je na 101. mestu sa indeksom 36, dok je indeks Severne Makedonije 35 i ona zauzima 106. poziciju na rang listi 180 zemalja.
"Percepcija korupcije se sporo menja čak i kad zemlje rade kako treba, a mi ne radimo sve što je potrebno. Očigledno je da je percepcija korupcije u Srbiji velika, jer se ne rešavaju ni slučajevi u kojima ima dovoljno dokaza za korupciju, jer tužilaštvo ne ispituje slučajeve za koje postoje saznanja o korupciji, jer nije potpuno obezbeđena vladavina prava", rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić.
Pogubnost v.d. stanja
Profesor Vladimir Goati rekao je da ovi rezultati ne ukazuju samo na to da je stepen korupcije visok, već da je ona u Srbiji dobila endemske karakteristike.
"To govori o slabosti vladavine prava, ali i o postojanju ozbiljnih smetnji ekonomskom razvoju", kazao je Goati naglašavajući da korupcija predstavlja jednu od najozbiljnijih smetnji za privredni razvoj.
Kao poseban problem, Goati je naveo protivzakonita imenovanja i dugo zadržavanje čelnih ljudi javnih preduzeća i institucija u statusu vršilaca dužnosti, o čemu je Srbiji prigovor nedavno, posle Evropske unije, uputio i Međunarodni monetarni fond. Državni vrh Srbije, međutim, odbacio je te kritike.
Vladajuća stranka, "ko god da je na vlasti", kroz zadržavanje v.d. stanja drži sve nosioce moći upravljanja na kratkoj uzici. Taj instrument je poguban i potrebno ga je što pre ukinuti, iako vlast ne želi da se odrekne te prakse ad hok upravljanja", kazao je Goati.
To je, zbog toga, vrlo značajan element korupcije u društvu, rekao je on, ocenjujući da je za promenu na tom polju potrebna promena politike, za šta pak treba dosta vremena.
Nemanja Nenadić, istakao je da se čini da pojedinci u vlasti misle da je v.d. stanje dobra stvar.
Podsetio je da je postojeće stanje sa v.d. pozicijama protivno zakonu, koji je donet 2011. godine, a kada je reč o javnim preduzećima - 2013.
"Dakle, uopšte nije reč o novim pojavama i iznenadnim stvarima koje će da se 'reše kad bude vremena', nego o problemima, koji se ne rešavaju dugo i sa namerom", rekao je on.
Nenadić je posebno pomenuo i problem načina zaključivanja ugovora u slučaju velikih infrastrukturnih projekata. Ti projekti se poslednjih godina uglavnom dogovaraju direktno, mimo sistema javnih nabavki. Nenadić je takođe istakao da se osim međudržavnih sporazuma, kao pravni okvir za zaključivanje ovih sporazuma, donose i posebni zakoni za pojedinačne infrastrukturne projekte, što je veoma loša praksa, jer ubuduće svaki potencijalni strani investitor ili novi ministar može da očekuje da će se donositi novi zakoni u skladu sa njegovim potrebama.
Istraživanje "Indeks transparentnosti lokalne samouprave u Srbiji 2019" podržao je USAID.