Gotovo u isto vreme kada su u Srbiji održani parlamentarni i lokalni izbori, Beograd je posle 12 godina odbijanja prihvatio i zvanične kosovske tablice na svojoj teritoriji.
Srbija je dugo odbijala da prihvati tablice sa Kosova, prošle godine su u vezi sa tim ozbiljno zaoštreni odnosi Beograda i Prištine, pa je odluka o tablicama brzo dovedena u vezu sa onim što se dogodilo na izborima u Srbiji.
Naime, deo javnosti smatra da vezu između tablica i izbora treba tražiti u pokušaju glavnog igrača u Srbiji - predsednika Aleksandra Vučića - da prihvatanjem kosovskih tablica sebi kupi prostor za razne manevre na ovdašnjim izborima.
Prihvatanje tablica za krađu na izborima - tako bi se u najkraćem opisala ova teorija, ali stvari nisu ni malo tako jednostavne, tvrde sagovornici Glasa Amerike i sa Kosova, ali i iz Beograda.
“Ne bih dovodio te dve stvari u direktnu vezu - da je to neka vrsta ustupka kako bi se produžio period postojanja Vlade. Ja ga ne bih dovodio u direktnu vezu sa tim, već više sa nastojanjem da nešto što je odavno prihvaćeno i dodatno usaglašeno Ohridskim sporazumom bude sprovedeno u delo verovatno na daleko bezbolniji način nego da je formirana nova Vlada”, kaže Miodrag Milićević, prvi čovek NVO Aktiv iz Severne Mitrovice i podseća da je odluka o prihvatanju kosovskih tablica direktan ishod pregovora koji su vođeni početkom januara.
“Ta odluka o tablicama je na neki način iznenađujuća jer dolazi u ovom trenutku postizborne krize u Srbiji i što je doneta u tišini, ali sa druge strane to je bila puka neminovnost koja nas je čekala pre ili kasnije u ovom procesu”, ističe Milićević.
Po njegovim rečima nedavno je i glavni evropski posrednik Mioroslav Lajčak izjavio da je nastupajući januar 2024. godine označen kao ključni mesec za postizanje sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine.
“To bih više doveo u vezu sa tim nego sa nekom vrstom usutpka koji bi Aleksandar Vučić ili Vlada želeli da postignu”, kaže Milićević u razgovoru za Glas Amerike.
Ni Dušan Milenković iz beogradskog Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative nije spreman da olako dovede u vezu izbore u Srbiji sa odlukom Beograda da prihvati kosovske tablice. Kako kaže, prihvatanje tablica je Vučić još ranije najavljivao i to nije ništa preterano novo – bilo je samo pitanje vremena kada će Beograd i zvanično prihvatiti automobilske tablice sa Kosova.
Bilo je otvoreno samo pitanje kog datuma u decembru će Beograd prihvatiti tablice, smatra Milenković i ističe da je Vučiću više odgovaralo da tablice prihvati mesec-dva dana ranije, a ne sad u sred postizborne krize u kojoj se nalazi Srbija.
“To bi bilo tačno da je to sa Kosovom i tablicama sad dogovoreno. To sa Kosovom i tablicama je dogovoreno ranije, on je najavljivao, najavljivali su i neki drugi. Bilo je pitanje datuma, tako da mislim da ova podrška koju on ima – ima veliku podršku i Amerike i Rusije vezano za ovu izbornu krađu. I tu podršku koju on ima vezano za izbornu krađu – ona nije vezana za jedan potez koji bi on napravio, to bi bila premala trgovina. To je vezano za sve što on isporučuje vezano za Kosovo”, kaže Milenković.
Tezu o povezanosti odluke Beograda da prihvati kosovske tablice i onoga što se dogodilo na izborima u Srbiji zastupa i kosovski premijer Aljbin Kurti, ali Dušan Milenković primećuje da su i Vučić i Kurti polako omekšali stavove po pitanju odnosa Srbije i Kosova.
“Ja mislim da je Vučić najavljivao tako nešto i pre izbora i mislim da je u nekoliko izjava to bilo jasno da je on govorio - mi ćemo ispuniti to što smo dogovorili i obećavali, što znači da treba sve da završi vezano i za Briselski i Ohridski sporazum i da čekaju samo Zajednicu srpskih opština, koja se prvi put na neki način pozitivnije razvija na Kosovu. Videli smo skoro neke informacije da se čak i kosovsko javno mnenje sada mnogo pozitivnije prema ZSO nego što je bilo ranije”, kaže Milenković i ističe da se ne vidi ni jedan signal da Beograd neće nastaviti da popušta pod pritiskom.
“On popušta već deset godina, daje sve što može da da u zamenu za to da ima podršku da ostane na vlasti i do sada nisam video ni jedan signal sa njegove strane da je on spreman da prestane da popušta. Znači on deluje, sa strane deluje kao jedan ucenjeni igrač, ucenjen pregovarač, to jest faktički ne-pregovarač - ako ste ucenjeni ne možete baš da se zovete pregovaračem, ali on deluje kao ucenjen”.
Na pitanje o tome kako se, pre svega na severu Kosova doživljava to što je Beograd prihvatio zvanične tablice Kosova, Miodrag Milićević uvodi u igru novu reč - sentiment.
“Tablice su pre svega bile pitanje sentimenta. Drugi problem su bile nejasne poruke koje su stizale iz Beograda, a moram da priznam da su doprinele jednom drugom nivou očekivanja kod lokalnog stanovništva – sećate se parola `Nema predaje, KM ostaje`. To je sve služilo kako bi ljudi verovali da će te tablice na neki način ostati i da oni neće morati da preregistruju svoja vozila”, kaže Milićević i ukazuje na to da su sada ljudi na severu Kosova ostali zbunjeni posle beogradskog `da` kosovskim tablicama, da su na svojevrsnoj vetrometini i bez ikakvih informacija.
A o tome da li bi se posle znaka “otopljavanja” koji je stigao iz Beograda mogao očekivati sličan signal iz Prištine iz Aljbina Kurtija po pitanju ZSO, Milićević ističe da se više od deset godina čeka na formiranje Zajednice srpskih opština.
“Ja bih voleo da bude tako. To bi označilo povratak u jedan stabilniji prostor gde je dogovor pre ili kasnije nekako moguć. Međutim, pređašnje iskustvo me uči da budem umereni optimista po tom pitanju”.
Posmatrano iz perspektive Beograda, po mišljenju Dušana Milenkovića, račun svih političkih odluka po običaju plaćaju – građani Srbije.
“Građani Srbije plaćaju uvek ceh – i kada je u pitanju on i njegovo ponašanje prema Srbiji, i prema državi Srbiji i prema društvu, ali i kada su u pitanju ključni akteri u međunarodnim odnosima koji najčešće na račun građana Srbije donose odluke da podržavaju Vučića”, kaže sagovornik Glasa Amerike.
