Festival "Mirdita, dobar dan", koji se već deceniju održava u Beogradu i čiji je cilj, kako navode organizatori, kulturna saradnja i dijalog Srba i Albanaca, našao se na meti kritika i pretnji, ne samo desničarskih organizacija u Srbiji, već i određenih predstavnika vlasti.
Za pojedine vladajuće političare u Srbiji, ali i u Beogradu, ovaj festival predstavlja događaj visokog rizika, ali i skup koji "direktno gura prst u oči srpskoj javnosti" - i traže njegovo otkazivanje.
Festival je prvobitno bio zakazan za 28. jun, ali su ga organizatori pomerili na 27. i 29. I prethodnih godina organizatori su se nalazili na meti pretnji ekstremističkih organizacija. Uprkos tome, događaj je održavan u Beogradu, nekada uz veliko prisustvo snaga policije u centru glavnog grada Srbije i uz sporadične incidente između snaga bezbednosti i demonstranata desničara.
Ove godine prvi „kamen“ bacio je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, koji je izjavio da grad neće dati "niti jednu saglasnost za korišćenje bilo koje javne površine ili gradskog prostora" za održavanje pomenute manifestacije.
"Izričito sam protiv održavanja festivala 'Mirdita, dobar dan', koji godinama unazad direktno falsifikuje i menja istoriju kroz promovisanje takozvanog kosovskog kulturnog nasleđa, izuzimajući činjenicu da je ono srpsko, čime organizatori ovog festivala dovode u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije", naveo je Šapić, dodajući da su organizatori ovog puta "otišli i korak dalje i festival zakazali baš na Vidovdan, 28. juna, gurajući direktno prst u oko celom srpskom narodu i srpskoj državi".
Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja je organizator festivala, kaže da ne mogu "oni da priznaju ili ne priznaju neku državu, ali i da ne mogu da zatvaraju oči pred realnošću“.
Ona u razgovoru za Glas Amerike pojašnjava da festival „Mirdita - dobar dan“ promoviše kulturu, umetnost i diskusiju o važnim pitanjima za odnose Srbije i Kosova i da je njegov cilj da se dijalog „spusti“ i među ljude.
Međutim, vlast u Beogradu to zloupotrebljava u propagandne i političke svrhe i zarad „održavanja stanja anesteziranosti“ građana Srbije, dok istovremeno - barem na papiru - i sama učestvuje u procesu normalizacije, tvrdi Todorović.
Todorović podseća da je „strateško opredeljenje ove države Evropska unija, sastavni deo tog puta je i poglavlje 35 koje se bavi normalizacijom odnosa Srbije i Kosova, a sastavni deo tog poglavlja je i Ohridski sporazum koji su potpisale Srbija i Kosovo".
"I ja mislim da su to dobre i važne stvari i mislim da se ovaj festival ne kosi sa interesima ove zemlje, već suprotno - njegov cilj je da se dijalog spusti i među ljude, a ne samo sa nekim papirima, birokratama, medijatorima, Evropom ili Amerikom. Sve što se sada dešava oko festivala ponovo služi za potrebu udovoljavanja najdesnijim i najekstreminijim segmentima srpskog društva, ali su, na žalost, predstavnici najekstremnijih segmenata u međuvremenu postali i javni funkcioneri“, kaže Todorović.
Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade Srbije, kazao je da održavanje festivala predstavlja "uvredu na koju država Srbija treba da odgovori", dok je predsednica izrazito desničarske stranke "Zavetnici" i ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski navela da bi otkazala pomenutu manifestaciju, jer tvrdi da "podriva ustavni poredak i vređa nacionalno osećanje".
Sociologa Ivana Živkova situacija u Srbiji podseća na „dan mrmota“ - okolnosti se, kako kaže menjaju, ali su u Srbiji na vlasti iste osobe kao devedestih godina prošlog veka. Tu su Vulin, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, ljudi koji, prema mišljenju Živkova, ne poznaju neku drugu matricu osim širenja mržnje prema svemu što je različito i hvatanja političkih poena na takvoj politici.
„Nastavak politike izazivanja konflikta u regionu i izazivanja nacionalne i verske mržnje je u tome što su aktuelnim vlastima neophodni neprijatelji - kako unutrašnji, tako i spoljašnji, jer samo ako postoje neprijatelji, ako postoji opasnost, bez obzira da li su oni pravi ili su izmišljeni, mogu opstajati kvazizaštitnici i kvazipatriote kao najvažniji subjekti na političkoj sceni“, kaže Živkov u razgovoru za Glas Amerike.
On postavlja pitanje hoće li sutra biti zabranjivani filmovi zato što na određeni dan nije nije primereno prikazivati ostvarenja iz određene države ili sa pojedinim temama, ili 6. aprila, na dan kada je nacistička Nemačka bombardovala Beograd 1941. neće biti predavanja iz nemačkog jezika u školama.
Sofija Todorović ističe i da je naročit problem to što državni funkcioneri u Srbiji šalju poruku javnosti da se o Kosovu može govoriti samo iza zatvorenih vrata u Briselu i da građani u tom procesu „nemaju šta da traže“.
„Mi ne smemo da razgovaramo o onome šta su problemi sada na Kosovu, ne smemo da vodimo debate ni o tome kako živi srpska zajednica na Kosovu, jer oni hoće da zabrane festival. Na našem festivalu su bili i ljudi koji apsolutno ne žmure na to kako Kosovo izgleda danas i šta su problemi između Kosova i Srbije, šta su činjenice danas. U tom smislu naša Vlada i državni organi odlaze u potpuno drugu, ekstremnu krajnost - da nam negiraju ono što vidimo sami. Ali negiraju to na način da mi koji vidimo da to Kosovo živi jedan potpuno odvojen život od Srbije - ne smemo to kažemo, jer onda mogu da se dese razne loše stvari. Na šta to liči“, pita se Todorović.
Slično razmišlja i Ivan Živkov. On smatra da bi Srbiji i Kosovu, odnosno građanima Srbije i građanima Kosova svakako koristilo mnogo više komunikacije, mnogo više kontakata, mnogo više razmene - i kulturnih sadržaja, i sportskih, i ljudskih, privatnih, poslovnih.
„To je jedini način da se živi na ovom području, jer niti će Srbi nestati sa ovih područja, niti Albanci, mi moramo naći neke modele funkcionisanja za budućnost. Međutim, političkim elitama očigledno je u interesu da se konflikt održi, da se tenzije održe, jer se tako i oni osećaju značajnijim i imaju značajniju ulogu u navodnom smirivanju konflikata koje sami podstiču".
Poslednja reakcija na predstojeće održavanje festivala Mirdita stigla je u utorak od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića koji je pozvao organizatore da festival otkažu iz bezbednosnih razloga.
„Ja sam rekao da je to skup visokog rizika. Ali reč je o prostoru koji nije javni. Ne učestvuju naši državni organi. Mi apelujemo da se taj događaj otkaže. Šta će dalje država da preduzima u ovom trenutku ja ne mogu da kažem", rekao je Dačić i dodao da se ta manifestacija održava više godina, ali da on misli da sada nije vreme, kao i da bi voleo da su odnosi Beograda i Prištine na takvom nivou da može da se razgovara i u tom smeru.
Sofija Todorović navodi da su organizatori podneli Ministarstvu unutrašnjih poslova obaveštenje o skupu sa svim detaljima i "zaista smo sa njima sve vreme na vezi".
„Ovaj festival se trudi da ljude približi jedne drugima i na kraju dana, ako imamo ljude koji razumeju drugu stranu - mi ćemo znati da su Srbi i Albanci koji žive na Kosovu i u Srbiji bezbedni i to je jedan deo garancija za mir koji mora da se uspostavlja“, zaključuje Sofija Todorović.
Ivan Živkov smatra da će festival Mirdita biti održan i da će sve proteći u najboljem redu, osim ukoliko vlast u nekom trenutku proceni da joj odgovara incident koji bi nekoliko dana bio glavna tema i da se njom prekrije nešto drugo što žele da prekriju - poput korupcije i kriminala.
Na pitanje hoće li se i ovoga puta, kao i prethodnih godina na ulicama pojavljivati predstavnici ekstremne desnice, koji pokušavaju da spreče održavanje festivala "Mirdita, dobar dan", on kaže da i to zavisi od vlasti u Beogradu.
„Podsetiću vas da smo i za Parade ponosa imali različite slike iz godine u godinu. Kada je vlastima odgovaralo da se huligani pojave - oni su se pojavljivali, bilo je sukoba sa policijom. A kada je vlastima odgovaralo da sukoba nema i da sve protekne mirno, odjednom je i parada ponosa bila jedna mirna šetnja po centru Beograda“, zaključuje Ivan Živkov.
