Ako je tokom vikenda u Budimpešti bio u daleko prijateljskijem i prijatnijem okruženju, sudeći po poslednjim objavama na drušvenim mrežama predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da ga ove nedelje, počev od večerašnjeg skupa u Atini, očekuje potpuno drugačija atmosfera.
“Mnogo dobrih sastanaka i razgovora sa predsednicima Turske, Uzbekistana, Azerbejdžana. Poseban razgovor sa emirom Države Katar šeikom Tamimom bin Hamad Al-Tanijem i očekujem uskoro njegovu posetu našoj zemlji”, poručio je Vučić u video poruci na Instagram nalogu nakon posete Mađarskoj.
U međuvremenu, u vili Maksimos u Atini, premijer Grčke Kirijakos Micotakis organizuje neformalnu večeru za lidere regiona – uz Vučića tamo će biti i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačeski, predsednica Saveta ministara BiH Borjana Krišto i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Uz njih biće prisutni i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, kao predsednici Bugarske, Hrvatske i Rumunije, a pred taj skup Vučić je rekao da ne zna tačno o čemu će se razgovarati u Atini, ali da ne očekuje lak sastanak:
“Očekujem da jedna tema bude za koju znam i za koju sam spreman, to su evropske integracije Zapadnog Balkana i to je odlično, a videćemo koje će druge teme da budu”.
Sa druge strane, analitičari u Srbiji ne veruju da će se u Atini desiti velike stvari, niti da će biti posebnih pritisaka na predsednika Srbije.
“Ta njegova izjava da će da ga pritiskaju može da služi i za javno mnenje ovde. Ne mora da znači da će stvarno biti nekih ozbiljnih pritisaka, već je više opravdanje za javno mnenje, za neke ustupke koje će morati da učini na jesen”, izjavio je za Glas Amerike Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.
Ako i bude pritisaka, oni će biti upereni i protiv Prištine i protiv Beograda, zbog onoga što nisu učinili nakon dogovora postignutih prvo u Briselu, a zatim i u Ohridu, dodaje Pavković.
“Imajući u vidu sve te tenzije koje su se dešavale na severu Kosova od maja naovamo, prosto impelemntacija sporazuma je pala u drugi plan i čini mi se da sada će administracija u Briselu i državama članicama insistirati i u Beogradu i u Prištini da rade više na implementaciji samog sporazuma", navodi Pavković. "A čini mi se da i Beograd i Priština gledaju nekako u tu 2024. godinu u iščekivanju za novim izborima za Evropski parlament i predsedničkim izborima u Americi, ne bi li nekako uspeli da se izvuku iz te nepovoljne situacije kada se od njih očekuje implementacija”.
Pred Prištinom je na prvom mestu obaveza formiranja zajednice srpskih opština na severu Kosova, dok Beograd ima više zaduženja, a na osnovu dogovora u Briselu jedna od njih je da Srbija ne koči članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama:
“Dakle da Srbija ne vodi negativnu kampanju za članstvo Kosova, sada pre svega u Savetu Evrope i za članstvo u EU, s obzirom da je Priština aplicirala za pristupanje Uniji. UN sada nisu tema i pretpostavljam da neće biti u dogledno vreme. Iako je članstvo u UN težnja Prištine, to sada uopšte nije na stolu”, kaže Pavković i dodaje da je druga stvar koja je pred Srbijom uvođenje sankcija Rusiji i snažnije usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
“Stepen usklađenosti Srbije je varirao u prethodnom periodu – videli smo da je prošle godine spao na neki istorijski minimum od 44 posto, sada prema nekim istraživanjima ISAC Fonda iz juna ove godine smo malo skočili na 53 posto usklađenosti, što je neki minimalni napredak. Ali opet uz tu rezervu da se nismo usaglasili ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije i Kine, niti političkom deklaracijom, tako da je to ono što je trn u oku EU i evropskih zvaničnika. I to je ono na čemu će oni nastaviti da insistiraju tokom jeseni i u narednom periodu”, kaže sagovornik Glas Amerike.
