Dolazak evro-američkog dvojca u Prištinu i Beograd pokrenuo je u Srbiji veliku temu da li Gabrijel Eskobar i Mirosalv Lajčak donose novi predlog za rešavanje pitanja Srba na severu Kosova po modelu istočne Belgije i autonomije za nemačku manjinu.
Prema mišljenju bivšeg diplomate Zorana Milivojevića već i samo direktno uključivanje Amerike u kosovski problem daje novu dinamiku i osnažuje proces dijaloga, a model istočne Belgije, kako smatra, otvara nekoliko pitanja:
“Jer ako to govori g. Lajčak onda to znači odstupanje od onoga iza čega je stala EU. A EU je stala iza Briskog sporazuma. Nije stala samo načelno, nego je stala i formalno-pravno. Prema tome u tom smislu se dovode u pitanje dve stvari - prvo kredibilitet EU kao učesnika u tom dijalogu u smislu garanta nečega iza čega stoji formalno-pravno. I sa druge strane kredibilite nekoga ko je statusno neutralan”.
"Taj problem formisanja ZSO svakako je kamen spoticanja, jedno od kjučnih pitanja u pregovaračkom procesu, ali napominjem imajući u vidu predstojeće izbore u Srbiji – prosto je neverovatno u ovoj fazi razgovarati o različitim modelima i kako uopšte doći do nekog formiranja ZSO", ističe direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić.
On smatra da je pominjanje modela istočne Belgije spin, jer - kako kaže, pregovarački proces nije na tom nivou da bi moglo da se u ovom trenutku pregovara o različitim modelima ZSO:
"Ja mislim da je dobro promišljati o različitim modalitetima za ZSO i kombinovati modele teritorijalne i kulturne autonomije, kao što je to slučaj u Belgiji. Istočna Belgija kroz taj model pre svega garantuje kulturnu autonomiju Nemaca u samoj Belgiji (pravo na jezik, obrazovanje, kulturu). Ono što ZSO treba da pruži je nešto više od toga. Ona ima nekih kompetencija u ekonomskim politikama, prostornom planiranju, u zdravstvu. Svakako malo više nego što je to dato tim modelom".
Za razliku od Milivojevića koji smatra da je problem ZSO ključan za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, Mijačić ističe da poseta Eskobara i Lajčaka ima malo drugačiji cilj:
“Pregovarački proces je već duže vreme u zastoju i imamo još par meseci do izbora u Srbiji gde je dobro uraditi jednu pripremu da bi se taj proces nakon završetka izbornog ciklusa u Srbiji pokrenuo sa mrtve tačke. Ovaj sastanak pre svega ima cilj da otkoči one dileme koje mogu dovesti do problema u pregovorima i da da zamajac pregovaračkom procesu posle izbora u Srbiji.”
I Zoran Milivojević ocenjuje da je nastavak dijaloga prioritet zapadnih partnera, ali ističe da je Amerika uspela da nametne svoju poziciju vrlo jasno:
"Očekujemo jedan naglašeni interes na zapadnoj strani, na relaciji Vašington - Brisel da se proces dijaloga Beograda i Prištine nastavi, da se nastavi što je pre moguće, da u nastavku bude efikasan i da treba računati na platformi koja pre svega odgovora američkoj poziciji budućnosti. Dakle da se razgovara na onoj platformi za koju se zalaže američka strana, a to je da dođe do sporazuma koji bi na kraju značio međusobno priznanje".
Sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da Eskobara i Lajčaka teži posao čeka u Prištini, a sada je, kako smatraju, veliko pitanje koliko će biti čvrsti i tvrdi u razgovorima sa lokalni liderima i da li su u igri samo lepe reči ili je u igri i poneka pretnja sankcijama, blokadama i drugim oblicima pritisaka:
"Brisel i Vašington imaju istorijsku šansu da sa boljom ponudom pomognu da se neki procesi odvijaju na jedan pogodniji način. Šta je ponuda – pa ponuda je da konačno te evrointegracije zažive na jedan aktivan način. Gde bi evropska perspektiva dobila suštinski sadržaj", kaže Milivojević.
Nažalost, to je pitanje oko koga se u ovom trenutku Amerika i Evropa ne slažu do kraja. Sjedinjene Države su bliže stavu da bi nagrada za uspešno okončanje dijaloga mogla da bude u vidu članstva ili makar bližih odnosa sa EU, ali se čini da Brisel još ne razmišlja u tom smeru.
