Litijum je ponovo jedna od udarnih tema u Srbiji, tema koja je mnoge stvari stavila pod znak pitanja, a neke je "okrenula naglavačke". Tako su poslednjih dana u Skupštini Srbije protiv iskopavanja litijuma najglasniji poslanici opozicije, vlast je snažno za, a čini se da se polako menja i odnos prema Evropskoj uniji.
Uz sve loše reči koje su predstavnici vlasti znali da izgovore protiv Nemačke - što u kontekstu Kosova, što u kontekstu Bosne i Hercegovine, što u kontekstu demokratskih standarda, upravo je kancelar Nemačke Olaf Šolc nedavno bio dobrodošao u Beogradu sa idejom iskopavanja litijuma u Srbiji.
Sa njim je bila i Franciska Brantner, poslanica Zelenih u nemačkom Bundestagu, protiv kojih su vlasti u Beogradu znali da budu izuzetno oštri, ali je ovoga puta upravo ona u očima beogradskih zvaničnika garant da će se prilikom kopanja litijuma držati ekoloških standarda.
Bivša rektorka Beogradskog univerziteta i profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta Ivanka Popović podseća da je pre desetak godina ideja približavanja Evropskoj uniji bila većinski podržana u Srbiji, ali da je tokom 12 godina vladavina SNS-a ta podrška polako padala i danas je jedva oko 40 odsto.
„Međutim, kroz sve ovo što se dešavalo, kroz sistematski rad naših vlasti to se smanjuje i sada ono što deluje potpuno nelogično - vlast želi da se približi EU, prividno kroz neke aktivnosti, prvenstveno projekat Jadar, koji su sve samo ne za dobrobit populacije u Srbiji. Tako da se nalazimo u jednoj prilično nemogućoj situaciji gde se zaista onda i vrednosti koje propagira EU dovode u pitanje i to udaljavanje od EU postaje onda sve očiglednije“, kaže Popović u razgovoru za Glas Amerike i napominje da se prosečan građanin sada našao u nedoumici i pita se kako dalje postupati.
Promenu odnosa građana Srbije prema EU primećuje i suradnik Centra za evropske politike Đorđe Dimitrov - EU je, kako kaže, pala u očima većine ljudi u Srbiji, čak i onih koji su podržavali EU veoma jasno i glasno:
„Ono što je postalo jasno u ovom trenutku i za šta više ne postoje neoborivi dokazi jeste da EU podržava stabilokratiju i svoj biznis politički i geopolitički interes. Tako da ovo podržavanje litijuma i za njih, za samu EU, je pre svega geopolitičko pitanje. Ona je zavisna od litijuma, njoj je potreban litijum i baterije, oni 80 posto litijuma kao sirovine uvoze iz Čilea. Što se tiče baterija tu apsolutno zavisni od Kine i kako bi oni postigli tu zelenu agendu, oni moraju da nađu alternativne izvore litijuma“, kaže Dimitrov i naglašava da se Srbija tu našla kao jedan od izvora litijuma koji je u odnosu na Čile i druge velike proizvođače skoro tu, na pragu EU.
„Tako da se Srbija tu našla kao dobro mesto - blizu je, ima svoje probleme, ona je sa jedne strane zavisna od EU i onda je na taj način došlo do, možemo slobodno reći, nekog prećutnog dogovora da EU okrene glavu na najvažnije probleme koji se tiču demokratije slobode medija, vladavine prava, a za uzvrat će ona dobiti litijum koji je njoj potreban za ostvarenje njenih geopolitičkih ciljeva i strateške autonomije“, naglašava Dimitrov.
Kako smatra Ivanka Popović, EU svakako nije odgovorna za ono što se događa u Srbiji, ali ona ima i svoje interese, a pitanje je Srbije kako će ona zaštiti svoje interese. Ukoliko vlast nije u stanju ili nije spremna da čuva interese građana - onda sami građani, kako kaže Popović, moraju da sami da iskažu svoje nezadovoljstvo sa takvom situacijom.
Po njenom mišljenju, niko u Srbiji nije protiv tehnološkog razvoja:
„Ali to mora bude tehnološki razvoj koji je pod kontrolom, koji ispunjava određene zakonske propise, stručne kriterijume, a mi u ovom trenutku imamo toliko nepoverenje u ovoj zemlji prema organima koji treba da donose takve odluke, da mislim da je bespredmetno razgovarati o tom projektu dok mi ne ostvarimo uslove da se može verovati institucijama ove zemlje i da se može verovati vlastima ove zemlje da čini sve za dobrobit svog naroda“, kaže Popović i ističe da je cela „kvazidiskusija“ koja se vodi oko kopanja litijuma zapravo bacanje prašine u oči:
„Narod i mi se svi iscrpljujemo u tim razgovorima, a očigledno projekat punom parom ide dalje, i kompanija i država rade u tandemu da to ide dalje, a mi se iscrpljujemo i nažalost ne uspevamo ništa da postignemo još oko obuzdavanja tog projekta i da ga dovedemo zaista do jednog nivoa da su te aktivnosti transparentne. Jer mislim da je to ono od čega se ljudi najviše plaše – što je to sve toliko netransparentno da nemamo predstavu šta se zaista dešava“.
Međutim, kako ističe Đorđe Dimitrov, o članstvu Srbije u EU odlučivaće svih 27 država članica, među kojima ima onih kojima litijum nije toliko važan i koje neće biti voljne da zažmure na ono što se događa u Srbiji, a pre svega na pitanja demokratije.
„Ipak glavna stvar jeste tu da ovo nisu baš povezane stvari. Vlast u Srbiji to više vidi kao način da ona ostane na vlasti. To je zapravo ideologija i spoljna politika koju vodi ova država – njima je najvažniji cilj da oni budu tu na vlasti. Sve što njih dovodi do toga, sve što njih ostavlja u poziciji u kojoj jesu, njima to odgovara. Njima je za to potreba EU. EU nema trenutno opoziciju u Srbiji koja je ozbiljna, koja bi mogla da se suprotstavi i na ovaj način je nekako došlo do obostrano pobedničke situacije – EU dobije to što treba, i vlasti u Srbiji dobiju to što je njima potrebno“, kaže Dimitrov.
To je, kako dodaje sagovornik Glasa Amerike, način za vlast da ostane tu gde jeste i radiće sve što je potrebno da bi se taj cilj ostvario. A Evropska unija ima načine, smatra Dimitrov, da povratiti sliku o sebi, oni imaju svoje načine i znaju kako da iskoriste tu meku moć:
„Oni će to raditi kroz razne investicije i kroz razne projekte u drugim sferama. Recimo, u sferi zdravstva na primer. Tako da oni imaju način kako da oni to ublaže, da povrate sliku o sebi. Jer opet glavna stvar oko koje se sve vrti jeste novac. Kada bude došao novac iz EU lako će se zaboraviti neki drugi problemi“.
Kao profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta, Ivanka Popović kaže da po pitanju kopanja litijuma u Srbiji ima jako mnogo nedoumica, pre svega zato što ovakva vrsta postrojenja koja je predviđena projektom Jadar, nije baš oprobana na drugim lokacijama.
„Ako govorimo o onome šta zna struka – struka jeste u stanju da izvede projekte koji će zaštiti i vodotokove, i vazduh i brinuti o otpadu koji se stvara. Ali to sve ide na uštrb dobiti, i vi možete da napravite idealan projekat koji će uzeti sve to u obzir i sva savremena saznanja koja postoje. Ali onog trenutka kada to ode iz ruku projektanata i ide u realizaciju, kada o tome donose odluke drugi, niko ne može da garantuje da će svi ti propisi biti ispoštovani“, objašnjava Popović.
Primeri iz Boru, Zajače, kao i u Ling longu u Zrenjaninu – možda su oni i dobro zamišljeni, ali se ne realizuje na odgovarajući način i za to ne treba kriviti tehnologiju, nego one koji realizuju te projekte, navodi Popović. Svako ulaganje u zaštitu životne sredine direktno utiče na profit izvođača radova, dodaje.
„Ono što imamo kao situaciju je da to nadgledanje kvaliteta vazduha, voda i zemljišta zavisi i mora da se sprovodi od strane pouzdanih organa koji neće biti u službi tih kompanija, nego koji će raditi samostalno i nezavisno. To mi u ovom trenutku u ovoj zemlji mislim da ne možemo da obezbedimo i nikakve garancije druge zemlje ne mogu da to premoste ili da budu tu kao neka superkontrola. To prosto i jednostavno nije moguće i mislim da bilo kakav razgovor o bilo kakvim projektima takve vrste sada u ovim okolnostima u Srbiji je nemoguć i neprimeren. Jer dok se ne povrati poverenje u sistem, mislim da ovakvi projekti su suviše rizični za našu zemlju i za naš ceo region“, ističe Ivanka Popović.