Srbija je Kosovo izgubila 1999, povlačenjem vojske, policije i administracije sa te teritorije. Od onda niko od srpskih lidera nije imao plan za tu teritoriju i rešavanje spora, a evidentno je da u društvu ne postoji ni konsenzus u vezi sa tim pitanjem, kao i da Srbija nema saveznike na svojoj strani. Međutim, u javnosti preovladava stav da se nezavisnost Kosova ne može priznati, čulo se na tribini "Kosovo, koliko smo daleko od rešenja" u organizaciji Udruženja Regional i Fondacije Fridrih Nojman.
Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije rekao je da bi bilo "neodgovorno i pogubno odreći se dela teritorije, bez obzira na faktičko stanje danas".
On je siguran da će Srbija, ako "prihvati secesiju Kosova i Metohije" otvoriti niz ozbiljnih geopolitičkih pretnji, da se će otvoriti pitanje Velike Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Raške...
"Nije dovoljno da jedan čovek kaže 'ja neću rat' pa da rata ne bude. Nije dovoljno da jedan čovek želi mir, mir moraju da žele svi", rekao je Jovanovć naglašavajući da on nikako ne želi rat, ali da je region i dalje bure baruta.
"Svako pokazivanje slabosti u takvoj situaciji je poziv drugima na ofanzivne akcije", poručuje on.
Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane i bivši lider Demokratske stranke, podsetio je da u vreme dok je bio ministar ni na koji način nije učestvovao u tadašnjim pregovorima oko Kosova, jer po Rezoluciji 1244 "Vojska Srbije nema nikakve ingerencije na teritoriji Kosova".
Govoreći o planovima za rešenje statusa Kosova, Šutanovac kaže da je normalno što ni jedan pregovarač ne izlazi u javnost sa celim planom, jer to ne radi ni "seljak na pijaci".
Šta je predlagao Zoran Đinđić 2002. godine
Šutanovac je ponovio ono što je nedavno ispričao jednom beogradskom nedeljniku, da ga je u novembru 2002. godine zajedno sa Goranom Vesićem, koji je to kasnije demantovao, pozvao Zoran Đinđić da idu u Berlin i razgovaraju sa šefom kabineta Ibrahima Rugove ne bi li se videlo da li predstavnici Kosova pristaju na nekakvu podelu Kosova.
Đinđić je tad rekao da je cilj da se pokuša da se dobije ono što bi bilo realno da se dobije, a da se onda uz uzajamna priznanja i podršku EU ide što brže ka članstvu u EU.
Govoreći o Kosovu, Đinđić je rekao da "mi taj teg oko vrata ne možemo da nosimo", da "Srbija nema saveznike" i da "ako ne budemo pravili iskorake u pravcu rešenja mi nemamo nikakve šanse".
"To je bilo pre nekih 17 godina. I šta se promenilo u međuvremenu? Sve što smo mislili da neće da se desi - desilo se , od priznanja nezavisnosti pa dalje", kazao je Šutanovac i primetio da Srbija i dalje nema saveznike ni na Istoku, ni na Zapadu, da je prepuštena samoj sebi i da bi ljudi na čelnim poziijama "morali da urade nešto po pitanju toga kako da Srbija postane važna nekome ko je mnogo važan. Srbija danas, osim nama koji živimo u Srbiji, nije nikome važna", rekao je Šutanovac.
Petar Miletić iz Pokreta slobodnih građana, bivši potpredsednik Skupštine Kosova, oceio je Srbija nikad nije imala plan i strategiju za rešavanje kosovskog pitanja, da to nije imao ni Slobodan Milošević, ni Zoran Đinđić, ni Vojislav Koštunica, ni Boris Tadić, niti sada Aleksandar Vučić.
Kada je Srbija izgubila Kosovo
"Mi smo Kosovo izgubili 10. juna 1999. godine, kada su se sa Kosova povukle vojska, policija, administracija. Ostala je samo jedna institucija koja čak nije ni državna - Srpska pravoslavna crkva. Uhvatili smo se samo za rezoluciju 1244, što će se pokazati da nije dobro", rekao je Miletić.
On je naglasio da rezolucija 1244 nije zaokružila Kosovo kao sastavni deo Srbije, nego je regulisala vlast na Kosovu - civilnu, koju vrše Ujedinjene nacije i vojnu, koju sprovodi NATO.
Miloš Jovanović ocenio je da je minuli "unutrašnji dijalog" u Srbiji bio farsa i da "samo što sportski savezi nisu bili okupljeni od nepolitičkih aktera", dok političkih aktera nije bilo.
Međutim, rekao je da je zaključak te rasprave bio da Kosovo ne treba priznavati, odnosno da je to u ovom trenutku najmanje loše rešenje.
On je primetio da nikada nije postojao konsenzus u Srbiji u vezi sa pitanje da li je Kosovo izgubljeno ili se za njega treba boriti i kako.
"Mi smo kao narod koji je izgubio vitalnost i koji kopni izgubio snagu da se za to bori, da se bori za svoje nacionalne interese".
Ocenio je da ako bi Srbija pristala na secesiju Kosova, ne bi sutra stalo sve, odnosno da bi se pojavile nove opasnosti.
Podsetio je da se prema rezoluciji 1244 srpskim snagama bezbednosti mora omogućiti ograničeni povratak, ali da to nije ispunjeno.
Osvrnuo se na citirane reči Zorana Đinđića da "mi ne možemo da nosimo taj teg":
"Ako ne možemo, nećemo dobro proći", zaključio je Jovanović.
Na ocenu Jovanovića da bi sutra i neko drugi mogao da traži autonomiju, pa posle i "nešto više", reagovao je Dragan Šutanovac podsetivši da Srbija nije dala Kosovo, niti da su Mađari Srbiji predali Vojvodinu posle Prvog svetskog rata, već da je oko tih teritorija vodila ratove.
"Kad rat izgubite, konsekvence postoje. Zašto je Milošević ušao u rat bez saveznika, ja to ne znam. Morate da budete mnogo glupi da dovedete svoju porodicu u kafanu u kojoj su svi jači od vas i naoružani i da onda molite Boga da pobedite", opisao je on.
Šutanovac je podsetio da je 17. marta 2014. Srbe na Kosovu od Albanaca spasio NATO i da su svi ubijeni Albanci poginuli od vatre NATO vojnika.
"Ako pogledate koliko ih je - pa, dosta ih je bilo".
Šutanovac je ocenio da u ostalim dugotrajnim sličnim konfliktima po svetu, koje je pomenuo Jovanović - od Bliskog istoka i Kipra, svi imaju nekog snažnog saveznika iza leđa.
"Kad smo uspeli da nađemo naš interes u nekom velikom interesu, pa da budemo svi zajedno", pitao je Šutanovac.
Jedini dijalog koji je Vučić vodio u Srbiji o Kosovu bio je u SPC, "jedino gde dijalog ne treba da se vodi" jer "nebeska Srbija ne stanuje za zemlji", dodao je bivši mkinistar odbrane.
Konsenzusa u Srbiji neće biti nikad, zaključio je Šutanovac.
