Ljudi, životinje i sama životna sredina ugroženi su zbog nezakonitog odlaganja životinjskih ostataka. Odbačeni materijal opasan je po ljudsko zdravlje i okolinu, jer predstavlja najveći mogući izvor infektivnog materijala i opasnosti za širenje bolesti životinja koje se prenose na čoveka, poput besnila, salmonele, antraksa, ptičjeg gripa i drugih, ukazali su predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).
“Svakodnevno širom Srbije nailazimo na nelegalna 'mrcilišta', gde ljudi bacaju životinjski otpad. Ima onih, dobro poznatih na većim površinama, gde ljudi iz šire okoline ciljano odlažu uginule životinje, dok sa druge strane postoje i manja, pored puteva, reka, u njivama, šumarcima”, kaže Aleksa Vukićević, iz DZPPS.
Životinjskim otpadom se smatraju svi životinjski ostaci, koji treba da budu skladišteni ili prerađeni na odgovarajući i bezbedan način u skladu sa Zakonom o veterinarstvu.
Ono što i dalje zaposleni u DZPPS zatiču na terenu su tela mrtvih domaćih životinja, goveda, svinja, koza, ovaca, ali i kućnih ljubimaca poput mrtvih pasa i mačaka. Životinjski ostaci privlače muve i druge insekte, glodare, pse lutalice, mačke, lisice, šakale, kao i ptice grabljivice, što omogućava brzo širenje potencijalne infekcije i zaraze.
Prema rečima Milice Mišković, iz DZPPS, preciznih podataka o količini životinjskih ostataka koji završe na nelegalnim deponijama ili budu zakopane mimo propisa nema, ali se procenjuje da u prirodi završi više od 200.000 hiljada tona.
Slabi kapaciteti nadležnih institucija
U okviru projekta Ministarstva životne sredine „Stop trovanju grabljivica u Srbiji – bezbedan život za ptice i ljude“, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije radi na prikupljanju informacija o razmerama problema kada je u pitanju nezakonito odlaganje životinjskog ostataka u Srbiji.
Prema podacima iz prošle godine Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u funkciji su četiri kafilerije - dve za preradu zaraženih životinjskih ostataka i dve za preradu sporednih proizvoda bezbednih za upotrebu.
Koren problema leži u slabim kapacitetima nadležnih institucija da životinjski otpad odlože na pravi način. Međutim, u lokalnim samoupravama gde je usluga odnošenja ove vrste otpada omogućena, građani nastavljaju sa praksom nezakonitog odlaganja životinjskih ostataka.
Država nema preciznu evidenciju o količinama leševa i drugih životinjskih ostataka, a dozvoljena su četiri načina odlaganja i prerade animalnog otpada: spaljivanje u kafilerijama, zakopavanje i spaljivanje na stočnim grobljima ili u jamama - grobnicama, te u izuzetnim slučajevima zakopavanje na licu mesta, uz kontrolu inspekcije.
