U Beogradu je na prostoru nekadašnjeg koncentracionog logora Staro sajmište obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, kome su osim predstavnika državnog vrha prisustvovali i članovi diplomatskog kora i boračkih udruženja.
Državna ceremonija obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta održana je u kompleksu nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu, i tom prilikom predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio venac na spomenik žrtvama holokausta.
Mesto na kome se danas nalazimo, na kome je bio logor za Srbe, Jevreje i Rome, trebalo bi da bude večito obeležje herojskih žrtava monstruozne ideologije, istakao je Nikolić i dodao:
"Zbog toga moramo iskreno da se posvetimo očuvanu mira, razuma, da se ni ratovi, ni bezumna stradanja nevinih ljudi, holokaust, porajmos, zatiranje više nikada ne ponove. Istorija postoji da bi bila učiteljica, da čovečanstvo ne bi ponavljalo svoje ideološke greške i zverske zločine, kao njihovu posledicu."
Nikolić je rekao i da će se zalagati za uspostavljanje ustanove Spomen žrtve koja bi obuhvatila postojeći Muzej žrtava genocida.
Inače, logor Staro sajmište je bio aktivan od oktobra 1941. do jula 1944. godine, u početku je bio samo za srpske Jevreje, da bi se kasnije proširio i na druge političke osuđenike, komuniste, partizane i četnike. Procenjuje se da je više 32.000 zatočenika prošlo kroz logor Staro sajmište i da je više od deset hiljada umrlo u samom logoru.
Predstavljen projekat "Mesta stradanja - Prva faza holokausta u Srbiji i Hrvatskoj"
Projekat "Mesta stradanja - Prva faza Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj". Cilj projekta je mapiranje lokacija gde su vršene masovne egzekucije Jevreja i Roma tokom 1941. godine predstavljen je danas u Beogradu.
Projekat su zajedno izradili Savez jevrejskih opština Srbija, Centar za istraživanje i edukacije o Holokaustu i Filozofski fakulteta u Rijeci.
Predstavnik Centra za istraživanja i edukaciju o Holokaustu Milovan Pisari rekao je u Medija centru da je tokom istraživanja identifikovano 12 lokacija u Srbiji, kao i tri u Hrvatskoj - Jadovno, Gospić i Pag, prenosi Beta.
Svaka mapirana lokacija dobiće dvojezičnu veb stranicu na kojoj će biti okačena sva dokumenta, svedočenja, slike, na svakoj lokaciji će biti posvećen istorijski tekst, ali i predstavljene reakcije ljudi koji nemaju stav prema lokacijama stradanja ili odbijaju da ga imaju, rekao je on.
"Projekat pruža mogućnost da mesta koja su često zaboravljena budu predstavljena na digitalnoj platformi i na taj način postanu dostupna svima u regionu i inostranstvu", rekao je Pisari. Tokom istraživanja u Srbiji otkrivene su lokacije koje su do tada bile nepoznate, među kojima su Rakovicu i Bubanj Potok, dodao je.
Najavio je da će u Beogradu 23. februara biti održan seminar o Holokaustu, genocidu nad Romima i kulturi sećanja, dok će u aprilu i maju rezultati projekta biti prezentovani tokom dva okrugla sto u - Beogradu i Rijeci.
Predstavnik Saveza jevrejskih opština Aleksandar Gaon rekao je da je u vreme Drugog svetskog rata živelo nešto manje od 34.000 Jevreja, a da je u ratu stradalo između 84 i 88 odsto i da je ostao veoma mali broj onih koji o tom vremenu mogu neposredno svedočiti.
"Svaki januar Jevrejska zajednica podseti se na ono što je bilo pre 75 godina. Svake godine se uvek iznova vraćamo tako teškoj istoriji", rekao je on i istakao da je taj savez kroz brojne projekte istraživao kako su živeli ljudi pre rata, kako je izgledao život preživelih, kao i kako su uopšte uspeli da prežive.
Mapirana mesta stradanja u Srbiji su: Jabuka, Jajinci, Ledine, Rakovica, Bubanj Potok, Deliblato, Novi Sad, Niš, Leskovac, Kragujevac, Kraljevo, Šabac.
Projekat "Mesta stradanja - Prva faza Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj" podržali su Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust i Ministarstvo kulture i informisanja.