Utakmicom domaćina Katara i reprezentacije Ekvadora počelo je 22. po redu svetsko prvenstvo u fudbalu, a ko će najviše da se raduje i čije ime ćemo pamtiti znaćemo tek posle finalne utakmice koja se igra pred samu Novu godinu - 18. decembra.
Ali i pre nego što je počelo, mnogo je stvari, odnosno skandala po kojima će predstojeći Svetski kup u Kataru ostati upamćen, kaže u razgovoru za Glas Amerike novinar Sport kluba Ivan Lončarević:
“Ljudska prava koja nisu postojala, mućke oko same organizacije, oko celog dobijanja organizacije, onda hapšenja čelnika, zataškavanje, pa sve ovo što se dešava sada. Pa čak i ova komedija sa angažovanim navijačima koji će navijati za reprezentacije za koje neće biti dovoljno navijača. Nekako je kao Monti Pajton da organizuje turnir, tako izgleda od samog početka. Ali ovaj deo sa ljudskim pravima, uglavnom radnika koji su radili na izgradnji – to je nešto što je nedopustivo”.
Kako je nedavno u intervjuu za AP otkrio i bivši dugogodišnji predsednik Svetske fudbalske organizacije (FIFA) Sep Blater – sporan je i način na koji je Katar dobio organizaciju prvenstva:
“U vreme kada doneta odluka da Katar bude domaćin o tome niko nije ni pričao zapravo. Nekako su svi znali da je u pitanju korupcija, ali niko nije potezao to pitanje. Pre svega zato što je u tom trenutku novac iz Katara dolazio polako u evropski fudbal. Kako se šampionat približavao početku tako su svi počeli da peru savest i teme su polako počele da isplivavaju – jedna od njih je bila i način na koji je Katar dobio domaćinstvo”, ističe Vladimir Niškanović, novinar sportske redakcije “Danasa”.
Prema njegovim rečima, i sama činjenica da se svetsko prvenstvo u fudbalu prvi put igra u novembru i decembru takođe je za pamćenje, ali to je, kako kaže Niškanović, ujedno i najava da ćemo gledati odličan fudbal u narednih mesec dana:
“Igrači su u punoj formi i dovoljno su odmorni, znači u pola sezone, mogu da prikažu sve najbolje od sebe, neće im ništa smetati u tom smislu da su posle duge sezone istrošeni - i psihološki i fizički. Tako da očekujem odličan fudbal”.
Na neizbežno pitanje ko su glavni favoriti i ko bi mogao da podigne trofej na kraju prvenstva – i odgovor je gotovo neizbežan:
“Uvek su isti favoriti. Čini mi se da je Brazil nikad jači – izabrano je 23-26 igrača, ali čini mi se da je trener Tite mogao da izabere tri tima sa po 20 igrača i sva tri bi bili favoriti da dođu do polufinala. Takva je situacija u Brazilu. S druge strane, Mesi izgleda nikad srećniji svojom situacijom, svojim položajem i u timu u kojem igra u Francuskoj i u reprezentaciji. Mesi kad je srećan – to je jedna posebna kategorija i ne bih isključivao ekipu Argentine, bez obzira što ako se gleda – Brazil je jači na svakom mestu”, smatra Lončarević i dodaje da je pritajeni favorit reprezentacija Hrvatske:
“Hrvatska je toliko iskusna, ima genijalnog Luku Modrića i u toj situaciji kada bi samo mlađi igrači bili manje impresionirani time što igraju sa Lukom Modrićem i da shvate da je jedan od njih – Hrvatska može da napravi čudo”.
Iako i kladionice i fudbalski analitičari takođe daju najviše šansi Brazilu i Argentini, Niškanović više veruje u evropski fudbal:
“Meni se čini zapravo da su glavni favoriti evropske reprenzentacije i da će u polufinalu igrati četiri evropske reprezentacije. Znači verovatno da će Francuska biti i šampion sveta. U principu južnoameričke reprezentacije poslednjih godina nisu imale šanse da igraju sa evropskim reprezentacijama i zapravo ne znaju gde se ovom trenutku nalaze po kvalitetu”.
Za Niškanovića favorit iz senke je Danska, Nemci po njegovom mišljenju ovoga puta nemaju previše šansi, a na prvenstvu u Kataru će najviše nedostajati reprezentacija Italije:
“Velika takmičenja bez Italijana nekako nemaju taj šarm. Na moju veliku žalost ih nema na Svetskom prvenstvu, ali verujem da će fudbal biti toliko dobar da ćemo možda i zaboraviti na to u jednom trenutku”, kaže Niškanović, dok njegov kolega Lončerević ne deli ljubav prema prema fudbalu sa Apenina, osim, kako kaže, ako se ne gleda modni stil koji prati Italijane:
“Puno ljudi navija za Italiju, puno ljudi voli italijanski fudbal, puno ljudi dan danas prati italijansku ligu. Poslednjih deset italijanske liga - od tih deset godina pet je bila negledljiva. Jeste drugačije, potpuno drugačije nego što je bilo i možda će nedostajati. Meni neće, moram da priznam. Mojoj majci hoće, ona navija za Italiju!”
Ako se ne slažu oko Italije, sagovornici Glasa Amerike su jedinstveni u oceni da Srbija prvi put odlazi na svetsko prvenstvo sa odličnim timom, i što je još važnije – odličnim trenerom. Dragan Stojković Piksi je, kako kažu, uspeo da se izbori da mu se politika ne meša u vođenje reprezentacije:
“Njegov fudbal, fudbal koji traži od igrača je uvek isti. Apsolutni napad, razumevanje same igre, traženje rešenja. Igrom slučaja se pogodilo da u reprezentacije Srbije u ovoj generaciji ima igrače koji to razumeju, koji to shvataju i koji to mogu da sprovedu”, kaže Ivan Lončarević i dodaje:
“Bitno je da Piksi zna kako, i zna na koji način i igrači mu veruju. Mislim za taj deo da igrači veruju u nekog ko je zadužen za donošenje odluka – ranije se to nije dešavalo. Odluke su donosili neki drugi ljudi, političari uglavnom. Sada Piksi ima odrešene ruke za apsolutno sve stvari”.
“Za razliku od prethodnih velikih takmičenja velika stvar je to što nema skandala u timu i oko tima, i u kampu reprezentacije. Čovek koji vodi reprezentaciju je veliki autoritet za igrače i ispostavilo se – odličan selektor. Veoma su motivisani i sve zavisi od njih. Ukoliko na terenu pokažu ono što znaju mogu da postignu dosta”, kaže Niškanović i ističe da je za Srbiju ključna poslednja, treća utakmica u grupi sa Švajcarskom:
“Oni su jako dobra reprezentacija, to svi zaboravljaju. Odličan tim, dugo godina su zajedno, imaju odlične igrače. Bitno je da je selektor Stojković neko ko neće dozvoliti da se igrači usredsrede na ono što se dešavalo pre četiri godine na svetskom prvenstvu u Rusiji, da neće razmišljati o nekoj vrsti revanša, osvete, da će se sve stvari rešavati na terenu u toj utakmici, pa ko pobedi neka ide dalje”.
Za Vladimira Niškanovića uspeh za Srbiju bio bi i prolazak dalje iz grupnog takmičenja, dok Ivan Lončarević ima veće “ambicije” i veruje da bi uz dobar razvoj situacije “orlovi” mogli i do samog finala:
“Lepo je nadati se, još je bolje kada nada ima neko pokriće. Mislim da pobede nad Portugalom su takve da daju neku nadu i nije jedina koja se desila. Gledali smo na nekim ranijim turnirima kako Makedonija pobeđuje Nemce, kako se dešavaju čuda. Sad ima samo mali problem da nije dovoljno samo jedno čudo. Mora da se naprave tri-četiri čudesna rezultata da bi se došlo do uspeha. Zašto ne i pobediti Brazil”.
