Iako nije bilo izvesno, izbori u Srbiji održani 17. decembra prošle godine naći će se na dnevnom redu zasedanja Evropskog parlamenta u sredu, a za takav rasplet situacije najzaslužnije su evropske socijaldemokrate, uz podršku liberala i zelenih.
Nasuprot njima, evropski naprednjaci okupljeni u poslaničkom klubu EPP pokušavali su da izbegnu tu raspravu. Prema pisanju pojedinih beogradskih medija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao je da lobira kod kolega iz EU da se o izborima u Srbiji ne govori u institucijama Unije.
Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević, ključnu ulogu u takvim raspletu situacije imala je vladajuća “semafor koalicija” - crveno-žuto-zelena koalicija u Nemačkoj predvođena socijaldemokratama.
“Oni ostaju odlučni i istrajavaju u tome da kritički stave na dnevni red pitanje izbora u Srbiji 17. decembra na onim linijama kako su i do sada reagovali, i kako nemačke socijaldemokrate ni danas faktički nisu priznale rezultate tih izbora. To će biti tematski na istim onim linijama koje smo već danas prepoznali u svim stavovima i izjavama nemačkih socijaldemokrata u odbrani, da tako kažem, lika i dela gospodina Andreasa Šidera koji je bio na čelu posmatračke misije Evropskog parlamenta”, kaže Milivojević.
On objašnjava da ova grupacija stranaka nije zadovoljna političkim stavovima koji dominiraju u Srbiji, pre svega oko dve stvari - oko Kosova i oko stava Beograda prema Ruskoj Federaciji i sankcijama Moskvi.
“Posle izbora 17. decembra, koji su predmet ove kritike, suštinski se ta politika nastavlja i ona je dobila podršku, pogotovu u rezultatima parlamentarnih izbora u Srbiji. Mali su izgledi da se to na bilo koji način promeni, ali svejedno ova grupacija pokazuje stav da ne odobrava tu politiku i da nije zadovoljna što će ta politika imati kontinuitet”.
Međunarodna posmatračka misija koju je predvodila Kancelarija OEBS-a za ljudska prava i demokratske institucije (ODIHR) registrovala je u preliminarnom izveštaju određene neregularnosti na dan glasanja, kao i to da izborni uslovi nisu bili fer i da su išli u korist vlasti. Vlasti u Srbiji odbacuju optužbe da je bilo velikih izbornih neregularnosti, a Vlada je saopštila da je "upoznata sa preliminarnim zaključcima izveštaja o izborima, kao i da je spremna da sarađuje na pojašnjenju pokrenutih pitanja i unapređenju daljeg izbornog ambijenta".
Slučaj Srbije i navodno lobiranje Beograda kod evropskih naprednjaka proširilo je priču o sve dubljim podelama u Evropi po stranačkim linijama. Srpsko pitanje nije glavno, ali kako tvrdi Milivojević, jedno je od onih koje provocira ovu podelu i nadovezuje se na već postojeće oko ukrajinske krize, ali i pitanja budućnosti EU i institucionalnih reformi u Briselu. Svemu tome na ruku ide i jačanje evropske levice i suverenističkog bloka, kaže sagovornik Glasa Amerike.
“Tu Srbija igra određenu ulogu i suverenistički blok ima više razumevanja za srpsku poziciju, Srbija im dođe, da tako kažem - kao motiv da svoj suverenizam iskažu na jedan direktniji način. Kad je reč o desnici, to već vidimo i kroz gospodina Orbana i njegov Fides, ali vidimo i kroz jačanje AFD-a u Nemačkoj, koji su direktni oko toga”.
Naspram evropske desnice, kako kaže Milivojević, stoje socijaldemokrate sa liberalima i zelenima, koji afirmišu teze o evropskim vrednostima - o vladavini prava, ljudskim pravima, demokratskim institucijama.
Ipak, po njegovom mišljenju ubedljiva pobeda SNS-a i Vučića na parlamentarnim izborima u Srbiji je veoma jak argument Beograda i u takvoj konstelaciji snaga u Evropi - do izražaja dolazi pozicija Amerike.
“U ovom trenutku dolazi do izražaja pragmatizam Amerikanaca koji prepoznaju realpolitiku. Oni su sada manje radikalni u pristupu Vučiću i srpskoj politici u odnosu na ove strukture levice u EU, iako su američke demokrate po pravilu bliske ovim strukturama u Evropi. Međutim, Amerikanci razumeju realpolitiku i ne radi se o podršci gospodinu Vučiću kao ličnosti i jednoj politici, nego činjenici da je on dobio plebiscitarnu podršku za tu politiku”, kaže Milivojević.
On naglašava da Amerikanci neće da rizikuju vlastitu poziciju i instrumente i mogućnosti da utiču i da sprovedu svoje interese i ciljeve zbog nekog kratkoročnog interesa koji bi doveo u pitanje njihovu mogućnost da deluju i preko predsednika Vučića.
Tu su u igri i Rusija i interesi i ciljevi i po proceni ovog bivšeg diplomate, Amerika mora da računa i na to, kada razmatra svoje ciljeve u ovom regionu.
“To je jedan od motiva Amerikanaca da budu pragmatični, jer se sa izborima potvrdila jedna jaka ruska pozicija u srpskom nacionalnom korpusu, koja je i te kako ugrađena u srpsku politiku u ovom trenutku. Prema tome, radikalnim pristupom se to pitanje ne može rešiti. Može samo da ojača rusku kartu na ovim prostorima. Posebno imajući u vidu da rasplet u Ukrajini ne ide u onom pravcu koji bi odgovarao u ovom trenutku zapadnim interesima”, kaže Zoran Milivojević.