Prošlogodišnji parlamentarni, a možda još više nedavni lokalni izbori u Nikšiću aktuelizovali su staru temu i staro pitanje - da li se Srbija meša i pokušava da utiče na događaje i političku scenu Crne Gore.
Posle raznih faza kroz koje su dve zemlje prošle, Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka ističe da situacije iz avgusta prošle godine kada su bili parlamentarni izbori i prilikom nedavnih izbora u Nikšiću nisu u potpunosti uporedive:
"Mislim da su kritike tada bile neosnovane u najvećoj meri i da takve insinuacije u mešanje države Srbije nisu imale osnova. Dok u kontekstu nikšićkih izbora ono što je indikativno kao malo različita situacija nego što je bilo tad jeste ponašanje medija koji su bliski vladajućoj partiji u Beogradu, koji su stavljali fokus na izbore u Nikšiću kao na jedan važan politički događaj koji su bez rezerve i nepodeljeno podržavali listu Za budućnost Nikšića", kaže Krstić i podseća da je pred prošlogodišnje parlamentarne izbore postojala čak i neka vrsta kampanje protiv nosioca liste, sada premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića jer ga Beograd nije doživljavao kao svog igrača.
SNS i Demokratski front
Prema rečima Igora Novakovića iz Isac fonda, neupitno je da postoje veze između Demokratskog fronta u Crnoj Gori i u Srbiji vladajuće SNS:
"Te veze se manifestuju kroz podršku, što aktivista samih SNS-a, ali verovatno i sa određenim sredstvima. SNS je najjača politička partija u Srbiji, ona takvim resursima raspolaže. Sad, pitanje je da li su direktno institucije iz Srbije bile umešane ili ne - ja mogu samo da samo da ulazim u domen spekulacija sako bih bilo šta po tom pitanju tvrdio", kaže za Glas Amerike Novaković i ističe da su izbori u Nikšiću bili mnogo više od lokalnih, da su posmatrani kao repriza prethodnih izbora, ali i kao uvod u sve ono što čeka Crnu Goru na predsedničkim izborima kroz odmeravanje snaga dve suprotstavljene opcije.
I Milan Krstić izbegava da se bavi spekulacijama o umešanosti Beograda, pre svega takozvane duboke države u zbivanja u Crnoj Gori, ali primećuje da postoji razlike u tome kako Beograd gleda na Demokratski front sa jedne strane, i Bečićeve Demokrate, pa i Zdravka Krivokapića sa druge strane:
"Mislim da je vrlo jasno, imajući u vidu i vrlo obazriv stav zvaničnog Beograda prema premijeru Krivokapiću da nije nikako igrač Beograda, da se nikako ne može tumačiti kao marioneta i da su takve kritike veoma neosnovane. Sa druge strane, što se tiče Mandića i Kneževića, ja mislim da bi Beograd naravno trebalo da vodi računa o pravima srpskog naroda u CG, i u tom smislu je komunikacija sa partijama koje se deklarišu kao srpske donekle i logična, ali ne treba preći tu liniju gde se iz komunikacije prelazi u neku vrstu pravljenja od njih nekakvih partija koje bi bile marionetske. To se nije desilo i ne verujem da će se desiti – ipak su to partije koje imaju i samostalno, autohtono utemeljenje u CG i vrlo su jake i ozbiljne. Ali mislim da bi i za njih bilo bolje da se ne stvara utisak kako Beograd stoji iza njih i da bi to i ojačalo njihov rejting u CG."
SPC kao samostalni igrač u Crnoj Gori
Takođe, sagovornici Glasa Amerike nisu spremni da stave znak jednakosti između Srpske pravoslavne crkve i zvaničnog Beograda, kada je u pitanju odnos prema Crnoj Gori. Ako je i imao razumevanja za političkih angažman SPC u vreme kada je bio aktuelan zakon o verskim zajednicama u Crnoj Gori, jer je kako kaže pokušavala da zaštiti imovinu i svoj status, Krstić ističe da bi bilo loše po demokratiju u Crnoj Gori ukoliko SPC nastavi da bude direktan i neposredan politički akter:
"I nekoliko izjava iz poslednjeg perioda, računajući i izjavu Gojka Perovića o tome da se crkva neće mešati u političke, stranačke stvari su ohrabrujuće u tom pogledu. Mislim da bi crkva ipak trebalo da se distancira, a da se eventualno uključuje u političku igru samo kada je njena koža u pitanju. U svakom slučaju, očigledno je da na području CG ne može da se govori da ono što SPC, Mitropolija crnogrosko-primorska, Eparhija budimljanko-nikšićka i ostali na terenu misle i rade – da je to stav zvaničnog Beograda – takva podudarnost definitivno ne postoji i ne može se govoriti da je to tako."
Upravo su zvaničnici DPS-a su izjednačavali SPC u Crnoj Gori sa Beogradom i upravo je taj potez i neuviđanje nijansi doprineo gubitku izbora, smatra Novaković:
"Jer je crkva u Crnoj Gori očigledno sposobna da okupi jedan mnogo širi front nego isključivo one koji se osećaju kao etnički Srbi ili deluju u okviru prosrpskih organizacija i partija unutar Crne Gore. I te nijanse su, čini mi se i doprinele da se za nosioca liste Demokrtaskog fronta, odnosno ove liste "Za budućnost Crne Gore", izabere Zdravko Krivokapić, koji suštinski nije povezan sa Demokratskim frontom i nije pre bio politički aktivan. Ja mislim da se te nijanse sada očituju i u načinu kako je formirana vlast, očituje se i u tome da postoji očigledno različiti stepeni podrške koju su, da li zvanična Srbija ili SNS spremni da pruže. I načinu na koji su spremni da pruže", smatra Novaković i podseća da odnosi preminulog Amfilohija Radovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nisu bili najsrdačniji prethodnih godina.
Srpsko-crnogorska priča definitivno nije završena, a prvi naredni test biće predsednički izbori u Crnoj Gori. Milo Đukanović i Aleksandar Vučić su lično imali prilično dobre odnose, pa će i iz tog ugla biti zanimljivo videti kako će se Beograd tada postaviti.
