Do izbora u Americi ostalo je manje od 100 dana, a dešavanja u kampanji se sa interesovanjem se prate i u Srbiji. Utisak je da javno mnjenje navija za republikanca Donalda Trampa - iako nema istraživanja koja bi to potvrdila, a pojedini politički analitičari su takođe skloni da daju prednost Trampu - ali sa većim oprezom otkako je u trku ušla potpredsednica SAD Kamala Haris.
Ulazak Kamale Haris u predsedničku trku je zaustavio jedan negativan trend među američkim demokratama koji je zabežen u poslednjim istraživanjima javnog mnenja, ocenjuje za Glas Amerike Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i ekspert za američku politiku.
„To je trend u kome je doskorašnji kandidat demokrata Džozef Bajden bio u konstantnom blagom padu, odnosno imao je sve manju podršku u odnosu na kandidata republikanaca Donalda Trampa.
Ta razlika i dalje nije bila takva da je bilo nemoguće da se sustigne, ali je nakon atentata na Trampa postalo indikativno da će se ta razlika teško dostići u ključnim, kolebljivim državama i da su najveće šanse, neke agencije koje se bave procenama političkog rizika su govorile da su te šanse 70 do 80 posto. Da su, dakle, velike šanse da će da pobedi Donald Tramp“, kaže Krstić u razgovoru za Glas Amerike.
Osnivač Centra za evropske politike iz Beograda Nebojša Lazarević za Glas Amerike ocenjuje da je "teško reći ko će pobediti na izborima sada kada je Haris ušla u trku" i da je oprezan u prognozama".
„Biće jako, jako interesantno, mnogo interesantnije nego da je predsednik Bajden ostao u trci. Da je ostao u trci mislim da bi igra bila već završena, i to ne samo igra za predsednika, nego i za oba doma Kongresa. Ovako mislim da sa Kamalom Haris predsednik Tramp i dalje ima veće šanse da pobedi, ali da je ta trećina za Senat i trka za Predstavnički dom sada veoma neizvesna. Takođe, nisam siguran ni da je predsednička igra tek tako lako osvojiva za Trampa protiv Kamale Haris“, ističe sagovornik Glasa Amerike.
Milan Krstić smatra da se povlačenjem Bajdena iz predsedničke trke popravilo raspoloženje u samoj Demokratskoj partiji, ali napominje da to ne znači da je Haris idealan kandidat.
Kako kaže, ona je pre ulaska u kampanju imala i manju podršku među demokratama od Bajdena.
„U trenutku u kojem su se krajem juna i početkom jula izdešavale razne stvari kao što su pokušaj ubistva Trampa, koji je na neki način dao još jedan dodatni podstrek njegovoj kampanji, i kao što je loš nastup Bajdena bio u debati na CNN-u krajem juna, te brojni gafovi - računajući i onaj sa saveta NATO, gde je predsednika Zelenskog nazvao Putinom, ovakvo rešenje je delovalo kao da je bolje i da bez obzira na te početne manje procente podrške koje je kod birača imala Kamala Haris...Ona u ovom trenutku može da bude percipirana kao bolji kandidat za demokratske glasače Demokratske partije, ali i za neopredeljene, koje ona teži da privuče“.
Sa druge strane, za razliku od kandidature Baraka Obame koji je u predizbornoj kampanji igrao na kartu prvog Afroamerikanca na čelu Amerike, Kamala Haris nije ni stigla da se predstavi biračima kao žena i kao Afroamerikanka. Bilo je dovoljno samo da Bajden objavi svoje povlačenje iz trke i ona je odmah isplivala kao mogući kandidat, kaže Lazarević.
„Kamala Haris je tu gde je prosto – situaciono. Sve je bilo bolje od Bajdena, to je prva stvar. Druga stvar – nije loše da probamo sa ženom, koja je još Afroamerikanka. I takođe, „politika identiteta“ je još uvek veoma jaka u Demokratskoj stranci, tako da je ona i tu dobila poene. Kada bi se gledalo gde je ona sve ranjiva, ne verujem da bi je izabrali. Bilo je mnogo boljih kandidata među demokratama. Naročito ovih guvernera koji su nešto i postigli u svojim državama“.
Potpredsednica SAD još nije formalna kandidatkinja Demokratske stranke, ali se smatra najverovatnijim izborom i dobila je podršku brojnih demokrata. Očekuje se da nominacija Kamale Haris bude potvrđena i pre Demokratske nacionalne konvencije u Čikagu koja počinje 19. avgusta.
