BEOGRAD - Za sada je najpreciznije reći da će novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil stupiti na dužnost u Beogradu posle izbora početkom aprila. Sve ostale administrativne “formalnosti” u Vašingtonu su završene i njegov izbor je potvrđen, javnost u Srbiji je imala priliku da se upozna i sa Hilovim porukama na društvenim mrežama, a kako u razgovoru za Glas Amerike ističe dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić malo ko u establišmentu u Vašingtonu poznaje i ima iskustva u ovom regionu kao Hil.
“Slanje gospodina Hila jeste pokazatelj pod brojem jedan koliki značaj predsednik Džo Bajden pridaje ovom regionu i Srbiji. Jer on šalje svog ličnog prijatelja i čoveka ovakvog formata. Mislim posle Lerija Iglbergera nismo imali takav format ambasadora ovde u Beogradu. Tako da sam taj potez veoma mnogo govori koliko je stalo Americi da ovde se razvijaju dobri odnosi sa Srbijom. I tu su i drugi ciljevi koji su poznati američke politike u ovom regionu: dakle da se stabilizuju odnosi u BiH i da se nastavi pregovarački proces Beograda i Prištine. Amerika želi svoj jači i vidniji uticaj na ovom prostoru, samim tim tu ima i odnosa i uticaja sa drugim velikim silama koje takođe nastoje da ostvare svoj uticaj”, kaže Simić i podseća i na druga, manje prijatna pitanja u međusobnim odnosima dve zemlje poput slučaja braće Bitići ili paljenja američke ambasade 2008. godine.
O diplomatskoj karijeri Kristofera Hila nema puno nepoznanica – Srbija mu je peto ambasadorsko postavljenje, bio član američkog pregovaračkog tima u vreme postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i specijalni izaslanik za Kosovo.
Za Simića je važna i Hilova poruka da je pripremajući se za posao u Beogradu obratio pažnju i na istoriju i značaj istorije.
“Tako da on je čovek doista ogromnog iskustva, poznaje i ljude u regionu, mnogi akteri su i dalje na sceni ili su živi, poznaje mentalitet naroda koji živi na ovo prostoru, značaj ovog prostora za SAD, govori nekoliko jezika, među kojima i srpski jezik. Reč je o obrazovanom čoveku i vrlo istrajnom diplomati”.
Kao odličan poznavalac srpsko-američkih odnosa Simić smatra da će dolazak Kristofera Hila u Beograd imati, kako kaže da podstakne Srbiju na evropskom putu, ali i da pomogne Briselu da lakše savlada probleme u ovom regionu.
“Nazire se da su Evropljani prevladali te probleme, kad je reč o zvaničnom Briselu, da bi krenuli sa jednom ofanzivnijom politikom prijema preostalih zemalja u ovom delu Evrope u svoje članstvo. I mislim da tu možda mogu da budu problemi, ali će to podsticanje i inicijativa koja ide sa američke strane blagotvorno uticati i na Brisel. I to može da bude, i verujem da će i novi ambasador svakako na tome raditi i tim pre je dolazak diplomate tog formata dobar za ovaj region. Dakle, da se podstakne usmerenje čitavog regiona, pa i naše zemlje prema EU”.
Najveća iskušenja budućeg ambasadora u Srbiji mogu da očekuju u vezi sa globalnim promenama koje su se poslednjih 15-20 godina dogodile u svetu i činjenicom da svet nije više unipolaran kao tokom devedesetih godina prošlog veka. Multipolarnost je nova definicija sveta i zadatak novog američkog ambasadora biće i da reafirmiše američku poziciju na ovim prostorima, kaže Simić i podseća da se ovih dana upravo obeležava 140. godišnjica zvaničnih srpsko-američkih diplomatskih odnosa.
Po njegovim rečima, u istoriskoj perspektivi odnosi Srbije i Amerike se mogu opisati kao dobri i izuzetno korisni po obe zemlje, u pojedinim razdobljima i izrazito prijateljski odnosi potvrđeni i kroz dva ratna savezništva.
“I naravno imamo ovaj isečak koji je u istorijskom vremenu veoma kratak i mali, ali je bio veoma bolan, posebno za našu stranu. I to neće biti lako da se savlada, prevlada, ali i tu očekujem da će doći do promene u sagledavanju stvari i kod gospodina Hila, i u američkoj politici pre svega koju će ovde sprovoditi. Dakle, jedan veći realizam u odnosu na stanje stvari. Amerika, mislim, da ima šta da ponudi kao alternativne modele u odnosu na druge koji se nadmeću za uticaj na ovom prostoru i u Srbiji.”
