Muškarci su, prema podacima Agencije za privredne registre, tri puta zastupljeniji kao predstavnici i osnivači privrednih društava od žena.
Prema podacima koje je izneo Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Tomislav Žigmanov – žene nisu bronije od muškaraca čak ni u registrima udruženja, zadužbina i fondacija.
Na predstavljanju četvorogodišnjeg projekta „Ona zna – ekonomsko osnaživanje žena“, Žigmanov je izneo i konkretne podatke:
„Od ukupnog broja registrovanih privrednih društava 128.208, među zastupnicima privrednih društava je 95.512 muškaraca ili 74,2 odsto i 31.301 žena ili 25,5 odsto“, istakao je Žigmanov uz poruku da je projekat „Ona zna“ usmeren na, kako je rekao – podršku ženama u Srbiji da ostvare svoje pune potencijale i tako doprinesu zajednicama u kojima žive.
Prema njegovim rečima, iako je to veoma važno – osnaživanje žena ne znači samo ekonomsku podršku, već je jako važan i onaj segment tog procesa koji se odnosi na besplatnu pravnu pomoć ili obuku radi sticanja različitih znanja i veština, dodao je Žigmanov.
Naglasio je da je takav vid osnaživanja žena pogotvo značajan u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu.
Kako je rekla direktorka misije USAID u Srbiji Bruk Ajšam projekat bi trebalo da osnaži žene koje će igrati veću ulogu u ekonomskom razvoju Srbije, naročito u ruralnim područjima, jer je su to lokacije gde je to najpotrebnije učiniti.
"Taj potencijal može da se ostvari samo kada se uklone prepreke koje postoje za žene. Zato će projekat sarađivati sa privatnim kompanijama da bi se usvojile i sprovele politike koje će voditi razvoju žena i mentoringu za žene kao deo radne snage. Radićemo i sa ženama preduzetnicama kako bi imale veće mogućnosti i pristup kreditima", rekla je Ajšam.
Zvaničnica USAID-a je posebno istakla da uključivanje žena u privredu nije samo pitanje pravednosti, već je ključno za prosperitetne zajednice i obrazovanje dece.
Govoreći o sve češćem fenomenu „polomljenih lestvica“, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je objasnila da je reč o onom trenutku u karijeri poslovne žene u kome se suočava sa barijerom prilikom pokušaja da uskladi poslovni i privatni život.
„Dakle, onog trenutka kada stižu deca u naš život i kada joj sve pozicije koje je dostigla radom stanu, zamrznu se, sa zaista velikim rizikom da li će se nastaviti. Tu je najvažnije polje za delovanje poslovne zajednice, tu je najvažnije da imate inkluzivno liderstvo, da imate lidere u kompanijama spremne da osveste da je to trenutak kada ženi najviše treba podrške i kada zapravo treba, ne samo ženi, treba i muškarcima, ali više ženama jer u privatnom životu nismo dostigli tu ravnopravnost“, rekla je Janković.
Inače, američka Privredna komora u Srbiji (AmCham) sprovela je istraživanje u Srbiji o inicijativama za osnaživanje žena koje pokazuje da je rodna razvnopravnost sve prisutnija tema u Srbiji, ali da je istraživanje pokazalo i određene izazove.
"Ti izazovi su usklađivanje privatnog i poslovnog života, rodne razlike u zaradama, potreba da i žene imaju mogućnost da se nalaze na rukovodećim pozicijama", rekao je predsednik Upravnog odbora AmChama Stefan Lazarević.
Poručio je i da žene imaju otežan pristup kapitalu, pre svega kada krenu u razvoj preduzetničkih ideja. Jedan od razloga za to su rodni stereotipi zbog kojih su žene često u senci kolega - i nemaju mogućnost da napreduju kako bi trebalo imajući u vidu njihovo zalaganje i rezultate.
Kao projekat vredan dva miliona dolara, koji finansira američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) i implementira Impakt Hab, projekat „Ona zna – ekonomsko osnaživanje žena“ je usmeren na podršku pre svega mladim ženama koje žive van velikim gradova.
Partneri ovog projekta, između ostalih, su i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), kao i Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
