Uz belu zastavu i 25 minuta ćutnje u Beogradu je ispred Apelacionog suda održan protest nezadovoljstva novinara, predstavnika civilnog sektora i građana nakon odluke ovog suda da četvorica optuženih za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije budu oslobođeni.
Na beloj zastavi, koja simboliše poruku da se pravosuđe predalo, istaknut je natpis „Ubili ste pravdu, ali istina živi“, a sam protest se održavao pod naslovom "Za Slavka. Za nas kojima su izbili dah".
Na stepeništu ispred suda istaknute su naslovne strane Dnevnog telegrafa.
Okupljeni su nosili i ogledala – kako bi oni koji su doneli oslobađajuću presudu videli svoj odraz na rukama okupljenih novinara. Ćutnja je trajala 25 minuta, koje simbolišu 25 godina od kada je Slavko Ćuruvija ubijen.
Predsednica Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović kratko se obratila okupljenima na početku protesta rečima da su zanemeli što se deset meseci krila odluka Apelacionog suda o oslabađajućoj presudi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
"Umesto reči doneli smo jednu belu zastavu da je uručimo pravosuđu Srbije, državi Srbiji koja se predala i pokleka pred silom", poručila je Stevanović.
Na protestu je puštena izjava Slavka Ćuruvije iz vremena kada je bio na meti tadašnjeg režima Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković, u kojoj kaže da živi za vreme da će urednici i novinari moći slobodno da rade i uređuju svoje medije.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović rekla je za Glas Amerike da se u novinarskim krugovima i pre zvaničnog objavljivanja oslobađajuće presude mogao naslutiti njen ishod, ali da se do poslednjeg trenutka nadala da će ona biti drugačija.
"Kada sam pročitala vest, osetila sam prazninu i nemoć. Zaćutali smo, nemate šta više da kažete. Koju poruku šalju ovoj profesiji? I ne samo ovoj profesiji – ako neko ko radi u javnom interesu ne može da dočeka pravdu, kako će onda bilo koji drugi građanin da se nada bilo čemu od ovih institucija?", upitala je.
Dodala je da javnost mora da nastavi da se bori za istinu, a da je posao novinara da prenose tu istinu svim budućim pokoljenjima.
"Čovek je ubijen i niko nije odgovarao zbog toga i svi moramo biti svesni toga zarad naše budućnosti. Ovde je država potpuno posrnula, institucije ne rade svoj posao i mi smo nekako prepušteni sami sebi i to je užasno loše i za pojedinca i za društvo", rekla je ona.
Programski direktor televizije N1 Igor Božić poručio je da oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije predstavlja veliki znak upozorenja svim novinarima koji savesno rade svoj posao.
"To je poraz jednog društva, države uopšte. Ovakva presuda pokazuje da je legitimno ubiti novinara ako je to bilo u interesu tadašnje države i vlasti i ako je neko to uradio zbog toga što je neko bio kritički nastrojen prema vlastima. Ne smemo ćutati, ovo ne sme biti zaboravljeno i moramo nastaviti da se borimo da ovaj, ali i svi drugi slučajevi dobiju nekakav epilog", rekao je Božić.
Kako je istakao - da je u prilici da intervjuiše aktuelnog predsednika Srbije, a u vreme ubistva Slavka Ćuruvije ministra informisanja Aleksandra Vučića - upitao bi ga kada će ispuniti obećanje koje je dao 2013. godine (kada je formirao Komisiju za istragu ubistava novinara) - da će podneti ostavku ako ubice ne budu osuđene?
Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević rekla je u razgovoru za Glas Amerike da su se oslobađajućom presudom u slučaju "Ćuruvija" sloboda medija i autonomija pravosuđa "raspale".
"Mrcvarenje od četvrt veka koje se završi ishodom u kome su ubice i njihovi podržavaoci koji su pobedili jednom pre 25 godina i koji pred očima svih nas pobeđuju još jednom može samo da izazove zgražavanje. Ono što ja mislim da je istorijski trenutak sada je to što se pokazalo da su se neke od ključnih društvenih autonomija – sloboda medija i autonomija pravosuđa - u ovom trenutku pred svima nama raspale", istakla je ona.
Kako je dodala - očekivani efekat presude Apelacionog suda bi na novinarsku zajednicu mogao da se ispolji kroz zahlađenje, strah i apatiju koji mogu rezultirati autocenzurom.
"Ovo je u stvari trenutak za podsećanje da se sloboda medija brani uvek i svugde. Na nesreću, živimo u okolnostima u kojim to znači čak i fizičku odbranu novinara da rade svoj posao i sprečavanje daljeg urušavanja slobode medija, što ova presuda direktno radi.", rekla je ona.
Smatra da će novinarstvo u Srbiji ipak nastaviti da funkcioniše zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca, ali da ne veruje da će se tako nešto dogoditi u pravosuđu.
"Posle svega, biće teža rekonstrukcija države nego rekonstrukcija društva", zaključila je ona.
Na protestu ispred Apelacionog suda prisustvovali su i opozicioni političari.
Branislav Grubački iz Novog optimizma i budući poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) u parlamentu AP Vojvodine rekao je da je država u slučaju Slavka Ćuruvije pokazala svoje pravo lice.
"Država nije promenila svoje lice ni 25 godina posle ubistva. Ovde prosto ne postoji ni država ni društvo u celini, koja može da se suoči sa zločinima koji su u njihovo ime počinjeni godinama unazad. Slučaj Slavka Ćuruvije je najeklatantniji primer da je sama država taj zločinac. Oni su svesni šta čine. Oni to čine za svoju korist, za svoju vlast i za budućnost svoje dece, bez osvrta na to šta će raditi tuđa deca. Zato ljudi i beže glavom bez obzira iz ove države. ", rekao je on.
Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, tokom NATO operacije protiv Srbije. On je ubijen sa leđa, sa 17 metaka iz pištolja isped svog stana u centru Beograda, a ministar informisanja u to vreme bio je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Optuženi za njegovo ubistvo su pripadnici tadašnje Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, koje je Apelacioni sud odlukom donetom u aprilu prošle godine oslobodio optužbi.
Ova presuda je objavljena u javnosti tek posle deset meseci, u petak 2. februara 2024. godine. U ponedeljak pre podne premijerka Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić i ministarka pravde Maja Popović izjavile su da su očekivale osuđujuću presudu u ovom slučaju.
Protest su organizovali Fondacija Slavko Ćuruvija, NUNS, UNS, NDNV, Asocijacija medija, AOM, Lokal pres, KUP Nezavisnost i ANEM.
