Ruska državna radio stanica “Sputnjik” počela je da emituje program u glavnom gradu Sjedinjenih Američkih Država, u nadi da će to biti prvi korak da dosegne veći broj Amerikanaca, sa kako navodi,“alternativnim vestima”. Sputnjik tvrdi da pruža priliku da se čuju manjinska gledišta, izvan glavne medijske struje i da podržava agendu protiv establišmenta. Međutim, kritičari navode da Sputnjik funkcioniše kao deo propagandne mašinerije Kremlja, čiji je cilj da potkopa zapadne institucije.
Ruski radio “Sputnjik” navodi da će njihovo emitovanje u Vašingtonu i okolini omogućiti Amerikancima u glavnom gradu da slušaju i njih, a ne samo ono što se priča o njima.
“Ljudi su čuli mnogo o nama. Na žalost, nisu mogli da nas slušaju, a ljudi koji su izveštavali o nama, često se nisu ni trudili da nas slušaju i tačno predstave kako nas vide i šta mi radimo”, kaže šef vašingtonskog biroa radija „Sputnjik“ Mindija Gavašeli.
Sputnjik i drugi ruski mediji, koje finansira država, tvrde da promovišu gledišta anti-establišmenta, izvan glavne struje medija – ali da nisu propaganda Kremlja. Mnogi poput Roberta Ortunga sa Univerziteta “Džordž Vašington”, koji proučava medije Kremlja, ne slažu se s time.
“Na kraju krajeva, to je svrha ovih emisija, to je svrha ruske spoljne politike generalno, da se potkopa naša demokratija i poverenje američkog naroda u svoje sopstvene institucije”.
Sputnjik je smenio svog bivšeg dopisnika iz Bele kuće Endrjua Fajnberga u maju, koji je potom postao njihov glasni kritičar.
“Definitivno se radi o propagandi. Ideja da ih napadaju korporativni mediji je smešna. Oni su prozivani, jer prenose poluistine, a u nekim slučajevima laži”, kaže bivši dopisnik “Sputnjika” iz Bele kuće.
Sputnjik odbacuje njegove komentare, kao ogorčenost bivšeg službenika. Sputnjik nudi platformu manjinskim glasovima u Sjedinjenim Državama, ali pere ruke od uvodnika svojih spoljnih saradnika, koje objavljuje na interentu, a koji podstiču teorije zavere.
“Postoji odredba u kojoj navodimo da se gledišta naših spoljnih saradnika ne poklapaju uvek sa uredničkom politikom Sputnjika. Oni su slobodni da rade šta god požele”, ocenjuje Mindija Gavašeli.
I dok su emisije Sputnjika kritične prema američkoj politici i društvu, njihovi voditelji, poput Garlanda Niksona, odbacuju sve brojnije optužbe na račun Rusije u Vašingtonu.
“Optužbe, odakle se one pojavljuju i ko ih širi, mene se to ne tiče. Kada bude dokaza, možemo da se pozabavimo njima i procenimo ih. Ali neću da ih shvatam ozbiljno, posebno kada se zna koji ljudi ih prenose”, smatra voditelj emisije “Fault Lines”.
Oni takođe odbacuju kritičare koji navode da Sputnjik doprinosi kampanji Kremlja protiv Zapada.
“Ako ljudi žele da kritikuju Rusiju neka to čine. To me ni najmanje ne uznemirava. Kad razmislim, Rusija nije moja najveća briga”, napominje Li Stranahan, voditelj emisije “Fault Lines”.
Sputnjik navodi da bi ljudi trebalo da čitaju, slušaju i sami procene da li su u pitanju “alternativne vesti” ili propaganda Kremlja.