Tamo gde su Muhamed Ali i Džo Frejzer priredili svetu bokserski meč za pamćenje, u gradu u kome su Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić već doneli Jugoslaviji trofej na Mundobasketu, košarkaši Srbije imaće priliku da uđu u istoriju.
U finalu Svetskog prvenstva čija sa završnica igra u Manili, ekipa selektora Svetislava Pešića odmeriće snage sa reprezentacijom Nemačke.
Malo ko je ovim reprezentacijama prognozirao plasman u finale uoči početka takmičenja, uglavnom su stručnjaci “videli” Amerikance sa peharom, Srbija bez centra Nikola Jokića i pleja Vasilija Micića je čekala šansu iz drugog plana, baš kao i Nemačka koja je napravila veliko iznenađenje eliminisavši SAD.
Saša Obradović, nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, kao igrač i trener je proveo po sedam godina u Nemačkoj, kaže da ga ovaj šampionat podseća na Mundobasket 1998, kada su Plavi osvojili titulu, takođe uprkos izostancima zbog povreda nekolicine važnih igrača.
“Ima sličnosti sa 1998. I nas je tada malo novinara ispratilo na šampionat i takav ispraćaj nam je čak bio motiv više. Verujem da je i sada igračima koji su u Manili u glavama ovakva vrsta motivacije i nadam se da će dobiti satisfakciju i poštovanje koje zaslužuju. Bilo je važno da javnost prestane da priča o onima koji su izostali i usredsredi se na igrače koji su tu”, rekao je Obradović za Glas Amerike.
Za Žarka Paspalja, koji je takođe bio šampion sveta sa Jugoslavijom, ali 1990, plasman u finale je ravan čudu s obzirom na okolnosti.
“Ovo je više nego prijatno iznenađenje, pogotovo ako pogledate način igre Srbije u poslednje dve utakmice. Na početku je raspoloženje bilo poljuljano zbog otkaza igrača, glavna želja je bilo da se dođe do olimpijske vize, a evo ih sada u finalu, više nego zasluženo. Momci su napravili čudo”, ističe Paspalj u razgovoru za Glas Amerike.
Obojica sagovornika ističu tandem Bogdan Bogdanović-Nikola Milutinov kao osovinu igre reprezentacije Srbije.
“Njih dvojica su nosioci, ali dobro je što ih prate i ostali, pa je na svakom meču iskočio neki drugi igrač, pored Bogdana i Milutinova. Vidi se zajedništvo ekipe i da im raste samopouzdanje iz meča u meč”, ocenjuje Obradović.
Paspalj ističe da je “Bogdanović izrastao u velikog lidera i da je potpuno sazreo, mada je uvek imao tu crtu da voli da rešava utakmice”.
“Pozitivno me je iznenadio Milutinov. Sticajem okolnosti, pošto se Jokić nije pojavio, on je dobio adekvatnu šansu i u potpunosti ju je iskoristio”, smatra Paspalj.
Nekadašnji košarkaš Partizana i San Antonija naveo je i da mu se sviđa što je Nikola Jović, igrač Majami Hita, pokazao da je nadolazeća mlada snaga srpske košarke i da već sada izuzetno pomaže ekipi.
Istakao je i beka Aleksu Avramovića, koji se na Mundobasketu, ističe pre svega dobrom igrom u odbrani i ukradenim loptama.
“Avramović donosi ekipi potpuno drugu brzinu, dosta zrelo igri. Vidi se da mu je rad u Partizanu promenio dosta toga”, dodao je Paspalj.
Poraz od Italijana došao kao opomena
Za razliku od Nemačke, koja u dosadašnjem toku šampionata zabeležila svih sedam pobeda, Srbija je poražena protiv Italije u utakmici druge grupne faze.
“Takva utakmica kao sa Italijom se jednostavno desi na turniru, često kao sticaj okolnosti. Da je Srbija pobedila, u četvrtfinalu bi išla na Ameriku i ko zna šta bi bilo. Možda nekad i nije loše da se izgubi da bi videli šta treba popraviti. Uostalom, i mi smo na SP 1998. Izgubili od Italije u ranijoj fazi takmičenja”, povlači Obradović još jednu paralelu sa uspehom od pre četvrt veka.
Srbiji je taj poraz od Italije bio treći zaredom na važnim takmičenjima u poslednje tri godine, a Žarko Paspalj navodi da je Pešićevoj ekipi bilo važno da ne dozvoli da je taj rezultat ne poremeti na polju psihologije.
“Mi u sportu umemo da kažemo da u takvim situacijama postaješ nečija ‘redovna mušterija’ i onda imaš psihološko opterećenje da se to ne ponavlja stalno. Italija jeste pristojan tim, ali ništa više od toga, ali kao po nekom pravilu, protiv Srbije odigraju sjajno”.
Posle poraza od Azura, Srbija je savladala Dominikansku republiku u završnici druge grupne faze, a onda su usledile i dve verovatno najbolje utakmice na turniru, protiv Litvanije (87:68) u četvrtfinalu i Kanade u polufinalu (95:86).
“Kanada je ostavila stvarno dobar utisak do sada i očekivao sam mnogo težu utakmicu. Igraju poput američkih ekipa, ali imaju i dobrog španskog trenera koji razume evropsku košarku. Međutim, to nije bilo dovoljno protiv iskustva na klupi Srbije”, navodi Obradović, nekada košarkaš Crvene zvezde, a sada trener Monaka.
Paspalj tvrdi da Kanađani na ovom šampionatu imaju kvalitetniju ekipu od Amerikanaca ako se gleda timska igra.
“A Srbija je protiv takve Kanade odigrale praktično bez greške. Nije im Pešićeva ekipa dala šansu da unesu neizvesnost u meč. Odbrana je bila dobra, kontrolisali su napad, Bogdanović je poslednja dva meča odigrao baš na vrhunskom nivou”, navodi on.
I Paspalj i Obradović smatraju da su Amerikanci razočarali na Mundobasketu i da je doza arogancije kod igrača uticala da ne naprave bolji rezultat.
“Ne može (selektor) Stiv Ker da uzme bič i da ih kažnjava posle svake loše reakcije na terenu. Mislim da je ovaj rezultat do igrača, jer Amerikanci imaju vrhunski stručni štab i verujem da su im Ker i Erik Spolstra ukazali da ovo takmičenje nije mačiji kašalj. Nemaju superzvezde, ali radi se o igračima koji zarađuju po 20 miliona dolara, ali to moraju da pokažu na terenu”, rekao je Paspalj.
Za Obradovića nema dileme da čak i ovaj tim SAD, koji su mnogi američki mediji nazvali čak C selekcijom, ima najveći individualni kvalitet.
“Taj kvalitet nije im doneo razliku. A još jednom se pokazalo i da nije sve baš u tome. Ima nešto i u zajedništvu i tome da ne potcenjujete protivnike”, kaže on.
A kao primer zajedništva u ekipi Obradović navodi kako su igrači Srbije reagovali posle incidenta na utakmici sa Južnim Sudanom kada je u jednom naizgled bezazlenom duelu na terenu Boriša Simanić dobio udarac u bubreg. Morao je da završi takmičenja, kasnije su mu lekari odstranili taj organ, a saigrači su mu pobedili svaku pobedu posle te utakmice.
Snaga Nemačke i veza sa Pešićem
Za selektora Srbije Pešića duel sa Nemačkom će imati posebnu dimenziju. Upravo je on vodio Nemce pre 30 godina kada su postali evropski šampioni, što im je danas najveći uspeh u istoriji.
“Mislim da će ovaj meč mnogo značiti i Pešiću koji je bio začetnik novog doba nemačke košarke početkom 90-tih, a i ja sam u tom period stigao u ovu zemlju. Posle evropskog zlata 1993, Pešić je preuzeo berlinsku Albu i zajedno smo, ja kao igrač, učestvovali u stvaranju šampionske generacije”, priseća se Obradović.
Pešić i on su sa Albom osvojili titulu i kup Nemačke, kao i međunarodni Kup Radivoja Koraća, što je do danas ostao najveći uspeh klupske košarke te zemlje.
“Svojevremeno mi je nuđena selektorska pozicija u Nemačkoj, ali mislio sam da sam još mlad za takvu funkciju, hteo sam svakodnevni, klupski posao”, kaže Obradović. Dobro znam selektora Gordona Herberta u kojem su Nemci dobili briljantnog stručnjaka. Imaju timski duh, zvezde poput Denisa Šrudera i Frica Vagnera oko kojih se sve vrti i ostale igrače koji svi mogu da budu džokeri”, dodaje.
Za Paspalja je ovo “najbolji i najkompletniji” period nemačke košarke jer ekipe i reprezentacije imaju kontinuitet rezultata na međunarodnoj sceni.
“Iako je ta evropska titula 1993. bila ogroman uspeh za Nemce, pitanje da li bi je osvojili da smo mi (Jugoslavija) mogli da učestvujemo”, tvrdi Paspalj misleći na sankcije Ujedinjenih nacija Jugoslaviji od 1992. do 1995. zbog u bivšoj Jugoslaviji, kada reprezentacije i klubovi nisu imali pravo učešća u međunarodnim takmičenjima.
Analizirajući polufinale Mundobasketa protiv Amerike, Paspalj je ocenio da su ih Nemci pobedili “na njihov način”.
“Ubacili su Americi 60 poena za poluvreme, a skoro 120 do kraja. Trčali su Nemci gore-dole i stalno šutirali, ponekad i bez rezone. Ali pobedio je bolji tim”.
Kakve su šanse Srbije u finalu?
Pored toga što će odmeriti snage sa reprezentacijom koju je pre tri decenije doveo na evropski vrh, za Svetislava Pešića će nedeljno finale imati još jedan aspekt. Upravo je iskusni stručnjak pre 21 godine predvodio selekciju Jugoslavije (koju su tada činile Srbija i Crna Gora) do pete titule prvaka sveta u Indijanopolisu. Sada ima šansu da Srbiji donese prvi svetski trofej otkako je zemlja 2006. obnovila nezavisnost.
Iako ističe da Srbija treba da bude oprezna jer je finale “jedna utakmica u kojoj svašta može da se desi, pogotovo ako ekipu ne ide šut”, Žarko Paspalj je uveren je da je prednost na strani Pešićevog tima.
“Mislim da Nemci nemaju šanse ako Srbija bude igrala kao protiv Litvanije i Kanade. Ne vidim kako Nemačka može da parira, iako se nesumnjivo radi o odličnoj ekipi”, tvrdi.
Na pitanje da li može da uporedi ovo Svetsko prvenstvo sa onim na kojem je igrao 1990. u Argentini i osvojio zlato, Paspalj ističe:
“To uopšte nisu stvari i vremena koja mogu da se porede. To je bila jedna od posebnih generacija, možda i najbolja jugoslovenska. Sećam se da sam bio među starijima, a imao sam 24 godine”, kaže Paspalj koji je sa 20 poena bio najefikasniji igrač u pobedi nad Sovjetskim Savezom u finalu.
Saša Obradović smatra da je jaka timska igra glavni adut Srbije u finalu.
“Kao i do sada, odlučiće jaka odbrana. U četvrtfinalu i polufinalu smo pravili razliku uvek kada je Avramović ulazio i pravio pritisak na loptu i protivničku organizaciju igre. To treba da bude jedan od načina igre u finalu. Mislim da je došlo vreme da Nemačka izgubi prvi meč na šampionatu”, zaklučio je Obradović.
