Statue trgovaca robovima, imperijalista, ali i istraživača, poput Kristofera Kolumba, Sesila Roudsa i belgijskog kralja Leopolda II – našli su se na meti pokreta koji je, posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijskog privođenja, počeo sa rušenjem konfederacijskih spomenika širom Sjedinjenih Država.
Protesti, ali i u pojedinim slučajevima vandalizam, događali su se u Bostonu, Njujorku, Parizu, Briselu, Oksfordu – tokom žučnijeg preispitivanja rasnih nepravdi u prethodnim vekovima. Stručnjaci su podeljeni u ocenama radi li se ovde o pokušaju prekrajanja istorije ili njenom dopunjavanju.
U gradu Hamiltonu, četvrtom po veličini na Novom Zelandu, prošlog petka uklonjena je bronzana statua mornaričkog oficira kapetana Džona Hamiltona, po kojem taj grad inače nosi ime, pošto je Maorsko pleme (starosedeoci Novog Zelanda, prim. nov) uputilo takav zahtev. Gradske vlasti saopštile su da je potpuno jasno da bi spomenik čoveku optuženom za ubistvo starosedalaca tokom 1860-ih mogao biti uništen. Ipak, grad ne planira da menja ime koje nosi po osobi čija je statua uklonjena.
Na Univerzitetu Oksford demonstranti su uspeli da sprovedu dugododišnju težnju za uklanjanjem statue Sesila Roudsa – viktorijalnog imperijaliste koji je bio premijer Kejp Kolonije iliti Rta dobre nade u Južnoj Africi. Zaradio je bogatstvo izrabljujući rudare, koji su radeći u teškim uslovima iskopavali zlato i dijamante. Luiz Ričardson, potpredsednica prestižnog univerziteta, govorila je o tome za britanski Bi-Bi-Si.
“Moramo se suočiti sa prošlošću. Moje lično gledište je da prikrivanje istorije ne predstavlja put do prosvećenja”, rekla je Ričardson.
U blizini grada Santa Fea, u Novom Meksiku, deo građana zahteva uklanjanje statue Don Huana de Onateta, španskog osvajača iz XVI veka, koji je otkrio Latinsku Ameriku, poznatom po svojoj svireposti prema stanovništvu, koje je naseljavalo tu teritoriju. Statua koja ga je slavila bila je oštećena devedesetih godina prošlog veka.
U Bristolu, u Engleskoj, demonstranti su srušili spomenik Edvardu Kolstonu, trgovcu robovima iz XVII veka i bacili je u obližnju reku. Gradske vlasti reagovale su najavom da će je prebaciti u muzej.
U desetinama gradova širom Belgije oštećeni su spomenici Leopoldu Drugom koga istorijske činjenice prikazuju kao okrutnog vladara Konga – gde je pre više od jednog veka tamošnje stanovništvo prisiljavao u ropstvo. Lokalno stanovništvo prikupljalo je gumu, slonovaču i druge resurse zarad njegovog profita. Stručnjaci navode da je u tom periodu stradalo deset miliona ljudi.
"Nemcima ne bi palo napamet da podižu spomenike Hitleru i da im kliču”, ukazuje Mireli Tseusi Robert, aktivistkinja iz Konga, koja zahteva da se Leopoldove statue uklone iz belgijskih gradova.
“Smatramo da je Leopold počinio genocid”, kaže ona.
Smrt Džordža Flojda, Afroamerikanca koji je preminuo pošto mu je policajac – belac kolenom pritiskao vrat tokom privođenja, inicirala je napore za uklanjanjem spomenika koji veličaju Konfederaciju i robovlasnički period.
Mornarica, marinci i NASCAR (nacionalna ascocijacija koja organizuje trke automobila serijske proizvodnje, prim. nov) prihvatili su zabranu upotrebe zastave Konfederacije – dok su spomenici koji slave pristalice te strane srušene – bilo da su to učinili građani ili lokalne vlasti.
U sredu uveče demonstranti su srušili statuu predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa u gradu Ričmondu bivšoj prestonici Konfederacije, u američkoj državi Virdžinija. Bronzani spomenik visok 2,4 metara, koji je u Ričmondu bio postavljen stotinu godina, planirale su da uklone gradske vlasti. Međutim, građani su uzeli stvar u svoje ruke. Tokom rušenja niko nije priveden.
Nalazila se svega nekoliko ulica od spomenika generalu Robertu Liju – visine 18,5 metara, koji je jedan od najistaknutijih lidera Konfederacije.
Ralf Nortam, guverner države Virdžinija, iz redova demokrata, zatražio je njeno uklanjanje, ali je inicijativu blokirao jedan tamošnji sudija.
Frenk Ernst, portparol virdžinijske podružnice nevladine organizacije “Sinovi konfederalnih veterana”, osudio je uklanjanje, kako ih je nazvao, javnih umetničkih dela uporedivši sklanjanje spomenika sa gubitkom članova porodice.
Livar Stouni, gradonačelnik Ričmonda, koji je predložio uklanjanje svih konfederalnih spomenika u gradu, zatražio je od demonstranata da, zarad sopstvene bezbednosti, ne preduzimaju samostalne akcije. Podvukao je i da je Dejvisova statua zauvek sklonjena.
“Nikada nije ni zaslužio takvu počast. Bio je rasista i izdajnik”, poručio je Stouni.
U državi Alabama tamošnje vlasti uklonile su veliki obelisk u gradu Birmingemu – kao i bronzani spomenik mornaričkom oficiru u gradu Mobilu. U Frederiksburgu, u američkoj državi Virdžinija, nema više spomenika postavljenog na mestu gde se vršila trgovina robljem, dok su u Portsmutu oborene glave sa statua četvorice konfederalista.
Veruje se da se nalazio na mestu na kome se nekada nalazio prostor za bičevanje robova. Kako kaže Roki Hajns - njegovo uklanjanje mali je korak u pravom smeru.
“To nije istorija na koju bismo nužno, kao nacija, trebalo da budemo ponosni. Za nas, taj period je prepun robovlasništva i mržnje. I to je veoma dugo mučilo ljude”, rekao je Hajns.
U prestonici Sjedinjenih Država Vašingtonu – Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongersa, poručila je da je vreme da se uklone statue konfederalnih lidera koje se nalaze na zgradi Kapitola – i da se preimenuju vojne baze poput Fort Brega, Fort Beninga i Fort Vuda.
Predsednik Donald Tramp odbacio je ideju o preimenovanju vojnih baza. Međutim, deluje da ga republikanci u Senatu, koji se suočavaju sa mogućnošću da izgube većinu na predstojećim izborima u novembru, ne podržavaju. Tokom diskusije koju su održali u četvrtak u Senatu - odobren je plan o preimenovanju vojnih objekata.
Pristalice konfederalnih relikvija tvrde da se radi o važnim istorijskim podsetnicima – protivnici pak ukazuju da veličaju stranu koja je otpočela rat protiv Sjedinjenih Država kako bi bilo očuvano ropstvo.
Spomenici konfederalnim političarima i vojnim liderima postavljani su decenijama posle američkog Građanskog rata koji je trajao od 1861. do 1865.
Spomenik Dejvisu i mnogi drugi širom juga SAD-a postavljani su tokom takozvane "ere Džima Kroua", kada su usvajani i primenjivani strogi zakoni rasne segregacije. Ali i pokreta Lost Cause, koji je nastojao da promeni kontekst pobune Juga – predstavljajući ga, ne kao odbranu ropstva, nego prava države.
Međutim, demonstranti koje je mobilisala smrt Džordža Flojda, otišli su mnogo dalje od spomenika koji veličaju Konfederaciju. Spomenici Kristoferu Kolumbu rušeni su ili uništavani u Majamiju, Ričmondu, Sent Polu, Minesoti i Bostonu. U gradu Kamdenu, Kolumbova statua je uklonjena. Demonstranti su ga označili osobom odgovornom za genocid i eksploataciju starosedelačkih naroda.
Endrju Kuomo, guverner države Njujork, inače Amerikanac italijanskog porekla, rekao je da se protivi uklanjanju Kolumbove statue, koja se nalazi u gradu Njujorku, u sredini kružnog toka Columbus Circle na Menhetnu.
“Razumem osećanja prema Kristoferu Kolumbu zbog njegovih dela koja niko ne bi podržao. Ali ta statua predstavlja doprinose koje su Italijani pristigli u Ameriku dali Njujorku. Zbog toga je podržavam”, rekao je Kuomo.
Stručnjaci imaju podeljena mišljenja.
"Koliko smo daleko od brisanja istorije – da je ne bismo pogrešno zapamtili. Ili da je ne bismo zapamtili uopšte“, pita se Mark Samers profesor Univerziteta u Kentakiju. “Oduvek sam smatrao da se počast prošlosti ukazuje očuvanjem što je moguće više spomenika... a ne manje”, rekao je Samers.
S druge strane, Skot Sendidž, istoričar na Karnegi melon univerzitetu, primećuje da Amerikanci imaju dugu tradiciju sporenja o spomenicima. Sa tim u vezi podsetio se, kako je označava, gorke debate posle otkrivanja spomenika Veteranima vijetnamskog rata u Vašingtonu.
“Uklanjanje ne briše istoriju. Već stvara novu. I to je ono što se uvek dešava - bez obzira na to da li se statue podižu ili obaraju”, zaključuje Sendidž.
