Količina snežnih padavina u Stenovitim planinama u Koloradu je u poslednje dve decenije značajno opala, što znači manje vode za održavanje života u tom sušnom regionu.
Noa Moloč je istraživač u Institutu za istraživanje Arktika na Univerzitetu Kolorada.
“U zapadnim Sjedinjenim Državama 60 miliona ljudi zavisi od topljenja snega za snabdevanje vodom, a globalno je to nešto više od milijardu ljudi", kaže on.
Moloč koristi tehnologiju za daljinsko osmatranje kako bi procenio koliko vode će biti dostupno kada se sneg otopi.
Koristeći satelitske snimke, kompjuterske modele i podatke sa terena, Moloč i njegov tim poboljšavaju preciznost prognoze otopljenosti snega. To je glavna informacija za one koji odlučuju koliko vode da ispuste iz brane i kada to da urade.
“Kada su prognoze preciznije, onda zapravo povećate efikasnost isporuke vode. Time se u osnovi u sistem uvodi više upotrebljive vode", ističe Moloč.
Još jedna inovacija je mapiranje snega iz aviona. Avioni koriste Lidar, vrstu laserskog skenera razvijenog u NASA-i, za merenje površine Zemlje.
“Ako uzmete visinu koju ste izmerili leti i oduzmete je od one koju ste izmerili zimi, to vam daje tačnu meru dubine snega."
Ručno merenje snega još uvek pruža bitne podatke, jer gustoća vode veoma varira. Ali ova istraživanja su ograničena brojem lokacija koje timovi mogu da posete zbog čega podaci dobijeni daljinskim skeniranjem stvaraju mnogo kompletniju sliku.
Kako klimatske promene ometaju uspostavljene obrasce, precizno predviđanje dostupnosti vode iz snega postaće sve važnije da bi se ispunile potrebe mnogih ljudi koji zavise od toga.
