Poslanici u Skupštini Srbije započeli su raspravu o rebalansu budžeta, kojim su u odnosu na prvobitni plan s početka godine predviđeni prihodi veći za 133 milijarde dinara, a rashodi za 193 milijarde.
Poslanicima se prvi obratio Ministar finansija Siniša Mali, koji je rekao da je država potpuno finansijski stabilna i sigurna, te da rebalans budžeta „proizilazi iz stanja u kojem je privreda u Srbiji“ i da je definisan ciljevima programa "Srbija 2027".
Kazao je da je Srbija trenutno na drugom mestu u Evropi po rastu BDP-a sa 4,3 odsto i da on iznosi 75 milijardi evra, a da je udeo javnog duga u odnosu na budžet u Srbiji 49,8 odsto. Istakao je da je prosečna zarada 818 evra, a da se u decembru očekuje da bude oko 920 evra
„Nama je cilj da nam prosečna zarada u Srbiji na kraju 2027. godine bude 1.400 evra, prosečna penzija i minimalna zarada 650 evra", rekao je.
Mali je rekao da je u Srbiji trenutno zaposleno 2,3 miliona ljudi, a da je stopa zaposlenosti u drugom tromesečju ove godine 51,4 odsto, dok je stopa nezaposlenosti 8,2 odsto.
„Strane direktne investicije su 3,2 milijarde evra, više od 60 odsto investicija koje na područje Zapadni Balkan dolaze u Srbiju“, dodao je.
Fiskalni savet ocenio je da rebalans budžeta može biti korak u pogrešnom smeru ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Predloženi rebalans predviđa povećanje fiskalnog deficita u 2024. s prvobitno planiranih 2,2 odsto BDP na 2,9 odsto, a glavna karakteristika mu je snažno povećanje javnih rashoda, jer njihov rast u odnosu na inicijalni budžetski plan iznosi čak 198 milijardi dinara, ili gotovo 1,7 milijardu evra, ukazao je Fiskalni savet u svojoj oceni predloženog rebalansa.
Kako je istaknuto, iako su rebalansom znatno povećani i prihodi budžeta - za gotovo 133 milijarde dinara (više od 1,1 milijarde evra), to nije bilo dovoljno da kompenzuje planirano povećanje budžetskih rashoda.
„Trebalo bi imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama. Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije su dodatni važan argument zbog kog Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu“, navodi se u oceni Fisklnog saveta.
Na dnevnom redu su i izmene zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski koja je rekla da je povećanje roditeljskog dodatka ključna novina Predloga zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Ona je navela da je ulaganje u populacionu politiku investicija koja će se višestruko vratiti, a obrazlažući taj predlog istakla je da se njime roditeljski dodatak za prvo dete za decu rođenu od 1. januara ove godine povećava na 500.000 dinara, za drugo dete na 600.000, za treće na 2,28 miliona, a za četvrto na 3,18 miliona dinara.
Poručila je poslanicima da se najviše povećava dodatak za drugo dete i to sa 3,6 na 6,5 prosečnih plata. Dodala je da će jednokratna pomoć za drugo i treće dete iznositi 135.000 dinara i da će paušal za bebi-opremu iznositi 7.500 dinara.
"To je prava investicija, jer će se investicija u život i rađanje višestruko vratiti. Imamo državni razlog da učinimo sve da nam se deca rađaju. Nema plodnije i sigurnije investicije od ulaganja u život i rađanje", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Predsednik opozicione poslaničke grupe Ekološki ustanak Aleksandar Jovanović izjavio je da 52 odsto budžeta ide na borbene avione "rafal" i specijalizovanu izložbu Ekspo 2027.
„Najpre je rečeno da će Ekspo koštati 12 milijardi evra, a potom 17 milijardi evra. Šangaj je Ekspo platio 4,2 milijarde evra, a Dubai sedam milijardi, jeftinije nego mi", kazao je.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Ekspo u Srbiji neće koštati 17 milijardi evra, već da program "Srbija 2027" uključuje još 330 drugih velikih projekata.
„Sam Ekspo 2027. će koštati između milijardu i milijardu i dvesta hiljada evra“, naveo je Mali.
Mali je kazao da je iz predloženog budžeta izdvojeno 48,6 milijardi dinara za francuske borbene avione, a 20,4 milijarde za Ekspo, što je ukupno 69 milijardi dinara.
„To je 3,1 odsto ukupnog budžeta, čiji je ukupni iznos 2.173,3 milijarde dinara“, dodao je.
Kupovina „rafala“ bila je tema obraćanja i šefa poslaničke grupe „Mi - glas iz naroda“ Branka Pavlovića koji je upitao zašto se Srbija nije opredelila za kupovinu ruskih ili kineskih aviona.
On je najavio da neće podržati predloženi rebalans budžeta za ovu godinu, ali da će podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ocenivši da je taj propis dobar.
Ministar finansija Mali odbacio je kritike opozicije na račun izgradnje Nacionalnog stadiona u Surčinu, ističući da to nije običan projekat, već tzv. "anchor" (sidro) investicija koja će dovesti nova ulaganja u taj deo grada.
Rekao je i da će Srbija 2027, kada u Beogradu bude organizovan EXPO, biti "centar sveta", i da će u zemlju doći tri miliona turista.
Poslanica odborničke grupe „Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd“ Biljana Đorđević rekla je da se u predloženom rebalansu ne vide ozbiljnija ulaganja u goruće probleme i da građani, da su mogli da biraju, „sigurno ne bi izabrali da se njihov novac ulaže u projekat Ekspo i kupovinu „rafala“.
„A kada pričamo, o obrazovanju, zdravstvu, zaštiti životne sredine - one nisu dobile rast investicija u onom obimu koji je nama potreban... Prosvetari su, na primer, za vas trošak, nisu resurs. Ne odgovarate na pitanje šta ćemo jednog dana u tom Skoku u budućnosti, kada ne budemo imali nastavnike da školuju našu decu?", rekla je.
Koalicioni partneri Srpske napredne stranke (SNS) - Jedinstvena Srbija (JS), Socijaldemokratska partija Srbije ( SDPS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM) najavili su podršku rebalansu budžeta i drugim zakonima, ocenjujući da vlast državu vodi "domaćinski", da je budžet odgovorno raspoređen i da se kontinuirano ulaže u regionalni razvoj.
Poslanik grupe "Mi snaga naroda - prof. dr Branimir Nestorović" Borislav Antonijević ocenio je da je rebalans budžeta nedomaćinski, zakasneo, delimično nezakonit i netransparentan.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Zoran Lutovac izjavio je da se Srbija nepovoljno zadužuje i ukazao da su „izdaci za kamate gotovo jednaki izdvajanjima za socijalnu zaštitu“.
Lutovac je ukazao da su troškovi kamata za šest meseci 2024. godine „oko 916 miliona evra viši od ukupnih troškova kamata za celu 2022. godinu“. Rekao je i da se povećavaju izdaci za BIA, kao i za Kancelariju za Kosovo i Metohiju.
Premijer Vučević izjavio je da je veće izdvajanje u budžetu za Kancelariju za Kosovo i Metohiju "usmereno na jačanje kapaciteta srpske zajednice na Kosovu" i da se nada da će Vlada ubrzo uputiti Skupštini predlog zakona kojim će teritorija Kosova i Metohije biti proglašena za područje od posebne socijalne zaštite.
Objasnio je i da je novac koji se u budžetu dodatno izdvaja za BIA namenjen za nabavku računarske opreme.
Sednica je počela minutom ćutanja kojim je odata pošta stradalima u saobraćajnoj nesreći vojnog i civilnog vozila koja se dogodila na putu Ušće – Kraljevo u subotu. U toj tragediji poginulo je pet osoba, među kojima i četiri člana jedne porodice, otac i troje dece. Viši sud u Kraljevu je vozaču oklopnog vozila Vojske Srbije odredio pritvor.
Sednica se nastavlja sutra, a poslanici će narednih dana, između ostalog, predlog zakona o Ugovoru o zajmu za obnovljive izvore energije u sistemu daljinskog grejanja u Srbiji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Na dnevnom redu su i predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekt ugradnje pametnih brojila u Srbiji) između Srbije i Evropske investicione banke. Poslanici će razmatrati i predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 2 Sporazuma vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji.
