Dok se mnogi časopisi širom SAD bore da zadrže čitaoce, jedno mesečno izdanje u Arlingonu u Virdžiniji stoji veoma solidno. Časopis “Mali lav” – piše i izdaje grupa učenika četvrtog i petog razreda osnovne škole Long Brenč. Kako prenosi Faiza Elmasri, taj časopis pruža devetogodišnjacima i desetogodišnjacima prilku da razviju veštinu pisanog izražavanja i iskuse kako je to biti novinar.
Vreme je za čas Džilijan Vilijams – nedeljni sastanak redakcije “Malog lava”. Svaki učenik dobija temu za sledeće izdanje časopisa, koji je nazvan po maskoti te škole – lavu Long Brenča.
“Sve teme u časopisu imaju veze sa našom školom – Long Brenč. Na primer, ako imamo članak o sportu, to je neki sport u kome su učestvovali naši učenici. Pišemo o školskim izletima, prikazima knjiga, stvarima koje naši djaci treba da pročitaju i knjigama koje oni preporučuju”.
Za jedan od svojih članaka, Semira je intervjuisala novu nastavnicu u školi.
“Prvo zapišemo ili otkucamo pitanja, a onda ih postavljamo. Kada nam odgovore na pitanja, sve to stavljamo u jedan ili dva pasusa”.
Nikolas, koji je prošlog meseca napisao sportski članak, sada radi na strani nazvanoj “Matematičke igre.”
“Radimo sabiranje za predškolsko i prvi razred. Spremamo igre množenja za drugi i treći razred, a deljenje za učenike četvrtog i petog”.
Bler kaže da se oseća slobodno i kreativno kada piše za “Malog lava”.
“To mi pruža vreme da razmislim o tome šta hoću da kažem i šta mi se dopada. Podstiče me da čitam druge časopise, jer sam ranije mislila da su oni za odrasle, da nisu za decu”.
Učenici Long Brenča takodje prave nedeljnu televizijsku emisiju o aktuelnim temama. Uz dodatak mesečnika “Mali lav” ove školske godine, Vilijams kaže da njeni učenici imaju više prilika da razvijaju nove veštine.
U procesu pisanja priče, na primer, mali reporteri uče kako da planiraju tekst, izražavaju svoje ideje na različite načine, i osmisle realizaciju svog članka.
“Oni se pitaju - šta treba da uradim? Da li treba da interjvuišem nekoga, da li treba da smislim pitanja? Da li treba nešto da istražujem? Da li treba da se konsultujem sa nekim drugim članom redakcije ili drugim učenikom?”, objašnjava nastavnica Džilijan VIlijams.
Kada deca vide svoje tekstove u štampi, to jača njihovo samopouzdanje.
“To podstiče njihov osećaj vrednosti i zadovoljstva što su uspeli da urade ovakav posao”.
Deca takodje stiču osećaj kako to izgleda biti novinar.
“Kada pišem, to nije rad – to je zabava”, kaže Bler, učenica 5. razreda.
Džilijan Vilijams i njeni mladi novinari planiraju dalji razvoj časopisa “Mali lav”, dok pokrivaju sve više tema svakog meseca, i podstiču više učenika I roditelja da čitaju njihov mesečnik.***
Vreme je za čas Džilijan Vilijams – nedeljni sastanak redakcije “Malog lava”. Svaki učenik dobija temu za sledeće izdanje časopisa, koji je nazvan po maskoti te škole – lavu Long Brenča.
“Sve teme u časopisu imaju veze sa našom školom – Long Brenč. Na primer, ako imamo članak o sportu, to je neki sport u kome su učestvovali naši učenici. Pišemo o školskim izletima, prikazima knjiga, stvarima koje naši djaci treba da pročitaju i knjigama koje oni preporučuju”.
Za jedan od svojih članaka, Semira je intervjuisala novu nastavnicu u školi.
“Prvo zapišemo ili otkucamo pitanja, a onda ih postavljamo. Kada nam odgovore na pitanja, sve to stavljamo u jedan ili dva pasusa”.
Nikolas, koji je prošlog meseca napisao sportski članak, sada radi na strani nazvanoj “Matematičke igre.”
“Radimo sabiranje za predškolsko i prvi razred. Spremamo igre množenja za drugi i treći razred, a deljenje za učenike četvrtog i petog”.
Bler kaže da se oseća slobodno i kreativno kada piše za “Malog lava”.
“To mi pruža vreme da razmislim o tome šta hoću da kažem i šta mi se dopada. Podstiče me da čitam druge časopise, jer sam ranije mislila da su oni za odrasle, da nisu za decu”.
Učenici Long Brenča takodje prave nedeljnu televizijsku emisiju o aktuelnim temama. Uz dodatak mesečnika “Mali lav” ove školske godine, Vilijams kaže da njeni učenici imaju više prilika da razvijaju nove veštine.
U procesu pisanja priče, na primer, mali reporteri uče kako da planiraju tekst, izražavaju svoje ideje na različite načine, i osmisle realizaciju svog članka.
“Oni se pitaju - šta treba da uradim? Da li treba da interjvuišem nekoga, da li treba da smislim pitanja? Da li treba nešto da istražujem? Da li treba da se konsultujem sa nekim drugim članom redakcije ili drugim učenikom?”, objašnjava nastavnica Džilijan VIlijams.
Kada deca vide svoje tekstove u štampi, to jača njihovo samopouzdanje.
“To podstiče njihov osećaj vrednosti i zadovoljstva što su uspeli da urade ovakav posao”.
Deca takodje stiču osećaj kako to izgleda biti novinar.
“Kada pišem, to nije rad – to je zabava”, kaže Bler, učenica 5. razreda.
Džilijan Vilijams i njeni mladi novinari planiraju dalji razvoj časopisa “Mali lav”, dok pokrivaju sve više tema svakog meseca, i podstiču više učenika I roditelja da čitaju njihov mesečnik.***