U svom prvom svedočenju u Kongresu o burnim poslednjim mesecima rata u Avganistanu, najviši američki vojni zvaničnici priznali su da su pogrešno procenili spremnost avganistanske vojske, i izjavili da su verovali da SAD treba da zadrže bar nekoliko hiljada vojnika u zemlji da bi sprečili talibane da brzo preuzmu kontrolu.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je na pretresu pred senatskim odborom za oružane snage da je iznenadni kolaps avganistanske vojske potpuno iznenadio Pentagon, i priznao je pogrešne procene situacije u najdužem američkom ratu, uključujući korupciju i opadanje morala među avganistanskim vojnicima.
"Činjenica da se avganistanska vojska koju smo mi, i naši partnerik, obučavali, jednostavno raspala - u nekim slučajevima bez jednog ispaljenog metka - nas je sve iznenadila", rekao je Ostin.
"Ne bi bilo pošteno tvrditi da nije", dodao je.
Načelnik združenih generalštaba američkih oružanih snaga, general Mark Mili rekao je da je povlačenje iz Avganistana bilo "logistički uspeh ali strateški neuspeh". Na pretresu je takođe izjavio da je njegovo lično mišljenje bilo da je potrebno najmanje 2.500 vojnika da spreče kolaps vlade u Kabulu.
General Frenk Mekenzi, koji je, kao šef Centralne komande, nadzirao povlačenje u poslednjim mesecima rata, rekao je da se slaže sa Milijevom procenom. Obojica nisu želeli da kažu šta su preporučili predsedniku Bajdenu.
Republikanski senatori optužili su predsednika Džoa Bajdena da je lagao o tome šta su mu je preporučila vojska, a čak su i Bajdenove demokrate izrazile frustraciju zbog haotičnog povlačenja.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki izjavila je u utorak da bi SAD sada bile u ratu sa talibanima da je Vašington ostavio 2.500 vojnika u Avganistanu.
Psaki je nastojala da pojasni zbog čega, po svemu sudeći, postoji razlika između tvrdnji predsednika Bajdena da nije postojao razdor među njegovim vojnim savetnicima povodom povlačenja, i izjave generala Milija da je američka vojska želele da ostavi jedan kontingent u zemlji.
General Mili: Nisam pokušao da uzurpiram ovlašćenja
General Mark Mili, uz to, odgovara i na pitanja o svoja dva telefonska razgovora sa svojim kineskim kolegom pred kraj mandata administracije predsednika Donalda Trampa.
General je odlučno branio dva poziva kineskoj strani, zbog kojih su pojedini republikanci zahtevali njegovu ostavku, navodeći da je cilj njegovih razgovora sa kineskim generalom bio da se smanje tenzije sa Pekingom, a ne da "uzurpira ovlašćenja".
"Ni u jednom trenutku nisam pokušao da promenim ili utičem na proces, uzurpiram ovlašćenja, ili se ubacim u lanac komande", rekao je Mili na pretresu.
Mili, načelnik Združenih generalštaba, nazvao je generala Lija Zoučenga iz Narodne oslobodilačke armije 30. oktobra 2020, i ponovo 8. januara. Kaže da je nastojao da uveri Lija da su SAD stabilne i da neće napasti Kinu, pošto su američki obaveštajni podaci pokazali da je Kina zabrinuta zbog mogućeg američkog napada.
Pitanja o povlačenju iz Avganistana
Senator Džejms Inhof, najviše rangirani republikanac u senatskom Odboru za oružane snage, za problematično povlačenje iz Avganistana je isključivo okrivio Bajdenovu administraciju. Rekao je da je Bajden kritikovao preporuke svojih vojnih lidera i da su mnogi Amerikanci ostavljeni u Avganistanu posle američkog povlačenja.
Republikanska senatorka Džoni Ernst iz Ajove izjavila je da je Bajdenova odluka da nastavi Trampov sporazum sa talibanima o bezuslovnom povlačenju "protraćio američke žrtve zarad jeftine političke pobede."
Šef Pentagona Lojd Ostin je doveo u pitanje neke odluke donete tokom 20 godina rata u Avganistanu. Gledano unazad, američka vlada je možda neosnovano verovala da može da izgradi održivu vladu u Kabulu, rekao je. "Pomogli smo u izgradnji države, ali nismo mogli da izgradimo naciju".
Priznao je i probleme u završnoj evakuaciji civila sa međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu, koja je počela 14. avgusta, kada je u nasilju na samom aerodromu i njegovoj okolini stradalo više avganistanskih civila. Međutim, izjavio je da je evakuacija bila istorijsko dostignuće, zahvaljujući kome je 124.000 ljudi izbeglo vladavinu talibana.
General Mili svedočio je da nije očekivao da će talibani tako brzo preuzeti kontrolu nad zemljom. Međutim, primetio je da je vojska od kraja 2020. upozoravala da bi ubrzano povlačenje - koje ne bi bilo vezano za određene uslove - dovelo do urušavanja avganistanske vojske i vlade.
"To je bilo pre godinu dana. Moje procene su ostale dosledne", rekao je Mili. General je takođe izjavio da postoji "veoma realna mogućnost" da će se Al-Kaida ili avganistanski ogranak Islamske države pod upravom talibana ponovo formirati i ojačati u Avganistanu i da će, u narednih 12 do 36 meseci, predstavljati terorističku pretnju za SAD.
Međutim, Ostin je stao iza planova Bajdenove administracije da buduće terorističke pretnje grupa kao što su Al-Kaida i Islamska država odvraća napadima dronovima, ili pomoću komandosa iz drugih zemalja.
