Velike porote igraju centralnu ulogu u američkom pravosudnom sistemu. One imaju zadatak da saslušaju dokaze koje su izneli tužioci i svedoci, a zatim tajnim glasanjem odluče da li postoji osnova da se neko lice optuži za zločin, što je po definiciji svako krivično delo u SAD za koje je zaprećena kazna od najmanje jedne godine zatvora.
Velike porote su potrebne u okviru federalnog krivičnog gonjenja, a mnoge američke države usvojile su sličan sistem. Međutim, u nekim državama tužioci takođe mogu da iznesu svoje dokaze sudiji, koji potom odlučuje da li neko može da bude optužen.
Federalne velike porote čini od 16 do 23 člana. Najmanje 12 porotnika mora da se složi pre nego što se protiv nekoga podigne optužnica - zvanična optužba. Veliki porotnici biraju se iz istog skupa običnih građana koji služe kao porotnici. Oni su identifikovani iz javnih evidencija kao što su vozačke dozvole i glasački registri. Veliki porotnici služe od 18 do 36 meseci, obično se sastaju nekoliko puta mesečno, i imaju ovlašćenje da ispituju svedoke i izdaju sudske pozive.
"Sistem velike porote je važan u smislu odlučivanja ko će se suočiti sa krivičnim prijavama, ali je takođe važan za uključivanje građana u sistem krivičnog pravosuđa", rekao je Piter Džoj, profesor prava na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. "Poreklo sistema velike porote zasniva se, u izvesnom smislu, na određenom stepenu pokušaja da vlada ostane poštena".
Velike porote prvobitno su bile zamišljene kao zaštita od moći vlade, zbog čega su ih osnivači SAD upisali u Ustav. Ali bivši federalni tužilac Grin nije ubeđen da takozvano "narodno veće" ispunjava tu funkciju na smislen način.
"Ako je prvobitna ideja osnivača bila, kao što verujem da je bila, da budu ograničenje vladine moći... to verovatno nije baš efikasan alat za zaštitu ljudi od preteranog gonjenja", kaže Grin. "I postoji prilično značajan rizik da, ako tužiocu padne na pamet da je neko kriv, može da podigne optužnicu bez obzira da li je osoba kriva ili ne".
Velike porote retko odbijaju da podignu optužnicu. U 2010, vladina statistika je pokazala da su federalne velike porote podizale optužbe u više od 99 odsto slučajeva.
Visoki ulozi
Dok bi velika porota u većini slučajeva mogla da bude pečat, veća je verovatnoća da će veće igrati značajnu ulogu u slučajevima koji privlače široku pažnju javnosti, kaže Džoj.
"Mislim da je vrlo verovatno da su tužioci u predstavljanju dokaza velikoj poroti najverovatnije pokušali da iznesu više dokaza nego što bi mogli u tipičnoj vrsti predmeta i da su oni predstavljeni na način koji bi bio uravnotežen", kaže on.
Neke države zahtevaju od tužilaca da pokažu dokaze da bi optuženi mogao biti nevin. Međutim, federalni tužioci nisu obavezni da to učine.
"Što je viši profil optuženog, veća je verovatnoća da tužilac zaista želi da oseća da ima solidan slučaj i da će želeti da testira dokaze na način koji bi im omogućio poverenje u slučaj koje imaju", kaže Džoj.
"Pošto su ulozi visoki, pametan tužilac – ako postoje neki suprotni dokazi koji bi mogli da dovedu u pitanje krivicu ili nevinost – verovatno će koristiti veliku porotu kao proces [testiranja] za to".
