Članice NATO-a saglasile su se u sredu da počnu da planiraju dugoročnu vojnu pomoć Ukrajini, ali su ministri spoljnih poslova različito reagovali na predlog generalnog sekretara Jensa Stoltenberga da se to uradi putem petogodišnjeg fonda od 100 milijardi eura (107 milijardi dolara), prenosi agencija Rojters.
Stoltenbergov plan takođe predviđa da NATO ima direktniju ulogu u koordinisanju zaliha oružja, municije i opreme za Ukrajinu da se brani od ruske invazije.
Zapadna vojna alijansa bi prema predlogu preuzela određenu koordinaciju od koalicije predvođene Amerikom, poznate kao Ramštajn grupa - što je potez koji bi između ostalog trebalo da bude zaštita od eventualnog ukidanja američke pomoći ako se bivši predsjednik Donald Tramp ponovo vrati u Bijelu kuću, prenosi Rojters pozivajući se na diplomate.
"Ukrajina ima hitne potrebe. Bilo kakvo odlaganje u pružanju pomoći ima trenutne posledice na ratištu. Moramo da promenimo dinamiku naše podrške. Moramo da osiguramo pouzdanu i predvidljivu dugoročnu bezbednosnu pomoć Ukrajini kako si se manje oslanjali na dobrovoljna izdvajanja a više na NATO obaveze, manje na kratkoročne ponude a više na višegodišnje obavezivanje", rekao je Stoltenberg u sredu uoči sastanka.
Stoltenberg je rekao da je cilj da se odluka donese na samitu NATO-a u julu. NATO se kao organizacija do sada fokusirao na pomoć Ukrajini koja nije bila u oružju, iz straha da bi direktnija uloga mogla da izazove eskalaciju u sporu sa Rusijom. Članice su do sada na bilateralnoj osnovi izdvojile milijarde dolara za oružje Kijevu.
Međutim, diplomate na koje se poziva Rojters navode da nije poznato da li će biti prihvaćen iznos od 100 milijardi eura niti kako će to biti finansirano. NATO odluke donosi konsenzusom 32 članice.
Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto rekao je da "Mađarska neće podržati ni jedan predlog NATO-a koji bi alijansu mogao da približi ratu ili da je pretvori od odbrambene u ofanzivnu koaliciju", naveo je portparol vlade Zoltan Kovač na Eksu.
Stoltenberg je naveo da čvršći NATO okriv neće promeniti odbrambenu prirodu alijanse i dodao da je uveren da bi primedbe Mađarske mogle da budu rešene narednih nedelja,
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je plan "ispravan i važan", a pozdravio ga je i letonski šef diplomatije Krisjanis Karins.
Drugi ministri su naveli da moraju da razmotre detalje i kako će se plan finansirati.
Uoči briselskih pregovora, državni sekretar SAD Entoni Blinken obnovio je pozive Kongresu SAD da odobri vojnu pomoć Ukrajini.
"Nalazimo se u kritičnom trenutku kada je apsolutno neophodno da Ukrajinci dobiju ono što im je potrebno za odbranu, posebno kada je reč o municiji i protivvazdušnoj odbrani", rekao je Blinken u utorak u Parizu tokom posete jednom odbrambenom postrojenju sa francuskim ministrom odbrane Sebastijenom Lekornom.
Kongres SAD tek treba da odobri dodatni budžetski zahtev Bajdenove administracije koji bi pružio pomoć za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga i pomogao zemlji da se odbrani od ruskih ofanziva.
Bajden je pozvao Predstavnički dom Kongresa SAD, predvođen repubikancima da odobri paket vojne i finansijske pomoći. Republikanci u Predstavničkom domu su mesecima odlagali akciju po tom pitanju, dajući prioritet domaćim pitanjima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da će ukrajinske snage morati da se povlače "postepeno, malim koracim", ako Kijev ne primi američku vojnu pomoć.
