Posle ubedljive pobede na izborima i dobijanja onoga što novoizabrani predsednik Donald Tramp i republikanci nazivaju "mandatom" za vladavinu, pojavljuje se nelagodno političko pitanje: da li će biti mesta za neslaganja u američkom Kongresu?
Čak i pre nego što je preuzeo dužnost, Tramp izaziva Senat da pokaže da li se usuđuje da mu se suprotstavi zbog nominacija Meta Gejca, Roberta F. Kenedija mlađeg i drugih kontroverznih izabranih kandidata za njegove pozicije u kabinetu i administraciji.
Obećanje o stvaranju ujedinjene vlasti, sa zamahom Republikanske stranke u Beloj kući i njihovoj većini u Predstavničkom domu i Senatu, otvara prostor za komplikovaniju političku realnost, dok se lideri Kongresa iznova suočavaju sa pitanjem šta znači uskladiti se sa Trampovom agendom.
"Ovo će biti trenutak uzbune za američku demokratiju", rekao je senator Kris Marfi, demokrata iz Konektiketa na CNN-u nakon što je Tramp izabrao Gejca za sekretara za pravosuđe.
Tramp se vraća u Belu kuću na vrhuncu svoje političke moći, pošto je prvi koji je posle decenija za svoju stranku osvojio većinu i na Elektorskom koledžu i većinu glasova građana.
To što jedna stranka drži i zakonodavnu i izvršnu vlast, nudi primamljivu političku priliku za republikance, otvarajući čitav univerzum političkih prioriteta — od smanjenja poreza, preko masovnih deportacija, do uništavanja regulatorne i federalne birokratije, zajedno sa Trampovim zavetima da će tražiti osvetu i krivično gonjenje ljudi koje smatra neprijateljima, i pomilovanje za one koji su napali Kapitol 6. januara 2021.
Ali za Kongres, to je takođe potencijalno egzistencijalni trenutak, onaj koji testira da li status te institucije, kao ravnopravnog ogranka američke vlasti, može da izdrži drugu Trampovu administraciju.
"Jedna od mogućih budućnosti za Kongres je da ima samo de iure, ali ne i de facto moć", rekao je Filip Volek, saradnik na konzervativnom American Enterprise institutu, koji opširno piše o Kongresu.
Volek je rekao da mu je na umu pretnja po Kongres, ali takođe veruje da bi bila izraženija da su republikanci osvojili ubedljiviju većinu. Trka za Predstavnički dom mogla bi da bude okončana, u stvari, sa manjom razlikom. U Senatu imaju većinu od 53 mesta, dok se za potvrđivanje kandidata traži više od proste većine - što se teško može smatrati zagarantovanim.
Osim toga, "oni nisu slabići", rekao je Volek o izabranim članovima Kongresa. "Nema razloga da se samo pretvore u otirač".
To je promenjen Vašington u odnosu na Trampov prvi mandat. Kongres je očišćen od njegovih najjačih kritičara. Istovremeno, Vrhovni sud se dramatično pomerio udesno, sa troje sudija koje je imenovao Tramp i odlukom većine u tom telu tokom leta koja je predsedniku dala širok imunitet od krivičnog gonjenja.
Izbori Trampovog kabineta predstavljaju najveći rani test za Kongres.
Dok se očekuje da će Trampov izbor senatora Marka Rubija, republikanca sa Floride za državnog sekretara imati donekle širu podršku, uključujući demokrate, drugi poput Kenedija, Tulsi Gabard za direktorku nacionalne obaveštajne službe i Pita Hegseta kao sekretara za odbranu privlače više preispitivanja.
Izbor Gejca, žestokog Trampovog lojaliste koji govori o velikom preokretu u Sekretarijatu za pravosuđe, još više zabrinjava senatore zbog etičke istrage Predstavničkog doma zbog navodnog seksualnog nedoličnog ponašanja i upotrebe nedozvoljenih droga. Gejc negira optužbe, ali je podneo ostavku u Kongresu čim je nominovan, čime je istraga praktično zatvorena.
Senator Dik Durbin, demokratski predsedavajući senatskog Odbora za pravosuđe, koji bi razmatrao Gezovu nominaciju, pozvao je taj dom da "sačuva i podeli svoj izveštaj" sa komisijom.
Senator Džon Kornin iz Teksasa, republikanski član Odbora za pravosuđe, rekao je da očekuje da će "sve i svakakve" informacije o kandidatima biti dostupne.
Drugi republikanci u Predstavničkom domu i Senatu stali su uz Gejca, podržavajući njegove pokušaje da preuzme odgovornost za Sekretarijat za praosuđe zbog onoga što oni vide kao pristrasnost Sekretarijata, posebno zbog krivičnog gonjenja Trampa zbog pokušaja da poništi izbore 2020. uoči napada na Kapitol i zbog gomilanja poverljivih dokumenata.
"Znam da su demokrate trenutno šokirane i da su uznemireni zbog svega", rekao je senator Bil Hagerti, republikanac iz Tenesija za Foks njuz. "Ali ako razmislite o tome kako su iskoristili Sekretarijat za pravosuđe kao oružje, ovo je situacija kojoj je potrebna ozbiljna reforma", rekao je on. "Pravo predsednika Trampa je da bira koga želi da nominuje".
Novi lider Republikanske stranke u Senatu Džon Tun rekao je da će potvrđivanje Trampovih nominacija biti prioritet sledeće godine i da bi senatori "trebalo da očekuju gust raspored dok njegovi kandidati ne budu potvrđeni".
Za senatore stvar dodatno komplikuje odluka Trampove kampanje da se ne angažuje u tradicionalnom procesu tranzicije, makar do sada, pošto je kampanja odbila da potpiše sporazume sa federalnom vladom koja bi pokrenula prosec provere kandidata od strane FBI-a, što je jedan od standardnih koraka pre saslušanja za potvrđivanje.
Senatori mogu doći u situaciju da razmotre kandidate koji nisu prošli tradicionalne provere.
Poslanik Majk Kvigli, demokrata iz Ilinoisa, bivši član Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, zabrinut je da bi Amerikanci mogli ostati u mraku po pitanju informacija o svojim najvišim zvaničnicima. "Ljudi imaju pravo da znaju ko vodi ključne aspekte njihove vlade", rekao je on.
Intenzivirajući svoje zahteve prema Senatu, Tramp je predložio da bi taj dom trebalo da potvrdi imenovanja njegovih kandidata i kada je na pauzi - krajnje neobičan zahtev kojim se u suštini traži od Senata da odustane od svoje ustavne uloge davanja saglasnosti i saveta, i dozvoli da njegovi kandidati budu postavljeni bez glasanja.
Volek je rekao da bi to bio "čin ekstremne institucionalne samosabotaže", ako bi senatori izabrali taj put.
Kongres je već bio u ovakvoj poziciji, u prvoj Trampovoj administraciji, kada je Bela kuća testirala granice svoje izvršne vlasti.
Jedna od najznačajnijih konfrontacija te ranije Trampove ere bila je oko njegovog obećanog graničnog zida, kada je Bela kuća pokušala da preusmeri sredstva koja je Kongres odobrio za projekte izgradnje vojnih baza za izgradnju zida između SAD i Meksika.
Kongres je u velikoj meri pobedio u toj rundi, posle dugih borbi, ali će to biti testirano na nove načine.
Tramp planira da izda seriju uredbi prvog dana rada nove administracije kako bi pokrenuo masovne deportacije i realizovao druge prioritete.
Trampovi saveznici, uključujući članicu kongresa Mardžori Tejlor Grin, republikanku iz Džordžije, i uticajnog komentatora Čarlija Kirka, upozorili su na posledice u vidu primarnih izazova za senatore ukoliko propuste da potvrde kandidate. Senator Lindzi Grejem, republikanac iz Južne Karoline, Trampov saveznik, rekao je da on obično potvrđuje kandidate predsednika, bez obzira na stranku, i da namerava da ponovo glasa za.
"Smatram ovo pitanje zatvorenim", rekao je on.
