Situacija u medijima u Srbiji je nikad gora, bahatija i banalnija. Sloboda medija ne postoji, pa je ne treba ni čuvati, već novinari moraju da čuvaju svoju ličnu elementarnu slobodu, rečeno je na tribini "Mediji i etika", održanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu u sklopu serije tribina "Nije filozofski ćutati".
Novinarka Vremena Tamara Skroza rekla je da će se posledice postojećeg stanja na medijskoj sceni dugo osećati i nakon što se "ovo zlo završi".
Iznela je podatak iz vremena kada je bila članica Saveta za štampu prema kom je u samo 10 meseci jedne godine utvrđeno da je Kodeks novinara Srbije prekršen u 3.500 naslova. "Kada imate smeće od teksta", objasnila je ona, morate da imate naslov koji privlači publiku.
"Imala sam potrebu da bukvalno dezifinkujem ruke posle čitanja i to se događa svaki dan - svaki dan se dodaju detalji. Naše novine đonom gaze po svima - njima čovek, život, privatnost - ništa nije važno, važan im je sledeći dan", rekla je Skroza i ocenila je da je u Srbiji sve privid, pa je tako privid i to da postoji Kodeks novinara Srbije.
"Postoji, ali za ogromnu manjinu, pojedinačni mediji ga poštuju", rekla je ona i dodala da su privid su i medijski zakoni, jer se ne poštuju, dok institucije nadležne za njihovu primenu ne rade svoj posao.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kao i Ministarstvo kulture i informisanja se "budi iz sna" samo ako neko uvredi ministra ili državnog sekretara, "inače ih nije briga", kazala je Skroza uz ponavljanje svoje ocene da je i nova Medijska strategija takođe privid.
Urednica Peščanika Svetlana Lukić opisala je stanje u medijima ocenom da, kada bi predsednik Srbje Aleksandar Vučić - koga je nazvala glavnim urednikom srpskih medija - proglasio da je novinarstvo slobodno, sutradan bi malo ko znao šta da radi, jer "toliko je duboka devastacija".
Kako je rekla, nije glavni problem to što se potenciraju lažne vesti, već to što vesti i informacija uopšte nema.
"Dvadeset godina se borim da dobijem nekog ko će da govori, piše. Meni treba Srpsko lekarsko društvo koje će nešto da mi kaže o zdravstvu, trebaju mi profesori univerziteta da kažu nešto o plagijatima, udruženje arhitekata da mi kaže šta se događa u Beogradu", rela je Lukić i ocenila da ogroman deo društva koji treba da bude elita "odbija da učestvuje u ovom društvu već decenijama", čime su "doprineli činjenici da su nezavisni mediji loši mediji".
Novinarka Gordana Suša ukazala je da je u Registar medija u Srbiji upisano ukupno čak 2.034 medija, od ćega 865 štampanih medija, 309 radio stanica, 211 televizija, 432 internet portala, 57 uređivačkih stranica i stotinak koje ne znaju gde da svrstaju. Ukupan tiraž sedam dnevnih novina, iznosi oko 350.000.
Nigde u svetu ne postoje tabloidne televizije osim u Srbiji, u kojoj je dozvoljeno da se dve televizije sa nacionalnom frekvencijom pretvore u tabloidne, rekla je ona i zaključila da medijska scena u Srbiji nikad nije bila gora, bahatija i banajlnija.
Urednik lokalnog portala Pančevo City i bivši urednik lista Pančevac Nenad Živković rekao je da živimo u neproglašenom vanrednom stanju u kojem u moru izmišljenih vesti i lažnih sadržaja, promaknu značajne informacije, važne za život ljudi.
On je ukazao da je nova tekovina medija, izmišljanje biografija, čime nekog ili afirmišu ili dezavuišu. "Takozvane kolege novinari koji rade za njih nas drže u stanju grča, beznađa i pometnje i ostavljaju loše tragove za budućnost", rekao je Živković.