Ugledni ekonomista i visoki saradnik Piterson instituta za medjunarodnu ekonomiju, ovde u Vašingtonu, Sajmon Džonson je sa Džejmsom Kvakom, koautor nove knjige pod nazivom „Bela kuća gori“, koja se bavi ključnim političkim pitanjem današnjice: Kako rešiti problem ogromnog nacionalnog duga? U razgovoru za naš program, Džonson je prvo objasnio značenje naslova knjige.
“’Bela kuća gori' je podsećanje na stvarni dogadjaj tokom američko-britanskog rata 1812., kada su Britanci izvršili invaziju na Sjedinjene Države, zauzeli Vašington i spalili državne zgrade, uključujući i Belu kuću. To su postigli jer Amerikanci nisu adekvatno finansirali svoju vladu, naime vodili su rat bez obezbedjivanja neophodnih fondova putem poreza. Vlasti su se tada takodje izričito protivile zaduživanju te nije bilo načina da se finansira rat. Pitanje postavljeno u našoj knjizi je - da li ćemo i sada biti suočeni sa fiskalnom katastrofom zbog nesposobnosti vlade da pruži neophodne usluge, jer nije adekvatno finansirana.“
Na pitanje da li je situacija zaista toliko ozbiljna Sajmon Džonson kaže da je izvesno da nam predstoji ogromna politička borba oko budžeta krajem ove godine i dodaje:
„Medjutim ne verujem da su ekonomska situacija kao ni ekonomija budžeta zbilja toliko loše. Predstojeća situacija u Evropi je izvesno veoma teška, ali su uzroci problema u Sjedinjemim Državama sasvim druge prirode i naš budžet je daleko više pod kontrolom, pod uslovom da političari reše svoje konflikte.“
Jedna od vrednosti nove knjige Sajmona Džonsona je u tome što nudi rešenja. Jedno od predloženih je povećanje državnih prihoda i povratak poreskih stopa na nivo na kojem su bile pre sredine 1990-ih godina, odnosno ukidanje poreskih olakšica koje je predsednik Džordž Buš mladji uveo početkom 2000.
„Te poreske olakšice su, nažalost, bile prevelike i neodržive na odgovoran način. Želimo, dakle, njihovo ukidanje u cilju finansiranja važnih socijalnih, programa uključujući, za milione Amerikanaca, veoma važne programe socijalnog staranja i zdravstvene zaštite za starije gradjane.“
Da li će političari iskoristiti tu priliku zavisi od nas, izbornog tela, ističe Džonson - od toga koliko su ljudi informisani o poslovanju vlade i načinima za njeno finansiranje, kaže Džonson i dodaje:
„Pun sam nade povodom velikih, očiglednih pitanja koja se tiču budžeta. Mislim da ćemo ih rešiti pre nego što bude prekasno. Daleko sam više zabrinut povodom drugih, manje očiglednih rizika, uključujući one koji se nagomilavaju unutar finansijskog sistema. Mislim da je više verovatno da političari zaborave na njih sve dok nije prekasno.“
Uzevši u obzir klimu korupcije na Volstritu i uprkos postojanju adekvatnih zakona za kažnjavanje velikih prevara počinjenih u finansijskoj industriji - broj sudski gonjenih slučajeva je zanemarljiv. Interesovalo nas je šta je razlog tome:
„Za to je svakako delimično odgovorno stalno cirkulisanje kadrova izmedju velikih kompanija na Volstritu i vladinih agencija u Vašingtonu. Čarls Ferguson je upravo izdao veoma sumornu knjigu pod nazivom „Grabljiva nacija“u kojoj iznosi argument da čitava kultura naginje gramzivosti i preterivanju i za to optužuje ne samo bankare i političare, već i stručnjake - za njihovu ulogu u stvaranju – na neki način, kulture korupcije.“
U svetlu sumorne situacije u Evropi interesovalo nas je koja će biti globalna cena krize u zemljama evrozone:
„Evropska kriza će imati ogroman negativan uticaj na svetsku ekonomiju. Evropska ekonomija predstavlja više od četvrtine svetske proizvodnje, a oni su sebe doveli u veoma ozbiljnu krizu i loše tragali za rešenjima. Bojim se da će implikacije za mnoge zemlje biti prilično sumorne. Što se tiče Amerike ne verujem da će biti ponovljena 2008., ali će aktuelna situacija imati znatan, negativan uticaj na američku ekonomiju, što se u potpunosti moglo izbeći da smo uspostavili jače zaštitne mere. Naš finansijski sektor i posebno globalne mega-banke bili bi tada u daleko boljoj poziciji da podnesu sve što nam stiže preko Atlantika.“
“’Bela kuća gori' je podsećanje na stvarni dogadjaj tokom američko-britanskog rata 1812., kada su Britanci izvršili invaziju na Sjedinjene Države, zauzeli Vašington i spalili državne zgrade, uključujući i Belu kuću. To su postigli jer Amerikanci nisu adekvatno finansirali svoju vladu, naime vodili su rat bez obezbedjivanja neophodnih fondova putem poreza. Vlasti su se tada takodje izričito protivile zaduživanju te nije bilo načina da se finansira rat. Pitanje postavljeno u našoj knjizi je - da li ćemo i sada biti suočeni sa fiskalnom katastrofom zbog nesposobnosti vlade da pruži neophodne usluge, jer nije adekvatno finansirana.“
Na pitanje da li je situacija zaista toliko ozbiljna Sajmon Džonson kaže da je izvesno da nam predstoji ogromna politička borba oko budžeta krajem ove godine i dodaje:
„Medjutim ne verujem da su ekonomska situacija kao ni ekonomija budžeta zbilja toliko loše. Predstojeća situacija u Evropi je izvesno veoma teška, ali su uzroci problema u Sjedinjemim Državama sasvim druge prirode i naš budžet je daleko više pod kontrolom, pod uslovom da političari reše svoje konflikte.“
Jedna od vrednosti nove knjige Sajmona Džonsona je u tome što nudi rešenja. Jedno od predloženih je povećanje državnih prihoda i povratak poreskih stopa na nivo na kojem su bile pre sredine 1990-ih godina, odnosno ukidanje poreskih olakšica koje je predsednik Džordž Buš mladji uveo početkom 2000.
„Te poreske olakšice su, nažalost, bile prevelike i neodržive na odgovoran način. Želimo, dakle, njihovo ukidanje u cilju finansiranja važnih socijalnih, programa uključujući, za milione Amerikanaca, veoma važne programe socijalnog staranja i zdravstvene zaštite za starije gradjane.“
Da li će političari iskoristiti tu priliku zavisi od nas, izbornog tela, ističe Džonson - od toga koliko su ljudi informisani o poslovanju vlade i načinima za njeno finansiranje, kaže Džonson i dodaje:
„Pun sam nade povodom velikih, očiglednih pitanja koja se tiču budžeta. Mislim da ćemo ih rešiti pre nego što bude prekasno. Daleko sam više zabrinut povodom drugih, manje očiglednih rizika, uključujući one koji se nagomilavaju unutar finansijskog sistema. Mislim da je više verovatno da političari zaborave na njih sve dok nije prekasno.“
Uzevši u obzir klimu korupcije na Volstritu i uprkos postojanju adekvatnih zakona za kažnjavanje velikih prevara počinjenih u finansijskoj industriji - broj sudski gonjenih slučajeva je zanemarljiv. Interesovalo nas je šta je razlog tome:
„Za to je svakako delimično odgovorno stalno cirkulisanje kadrova izmedju velikih kompanija na Volstritu i vladinih agencija u Vašingtonu. Čarls Ferguson je upravo izdao veoma sumornu knjigu pod nazivom „Grabljiva nacija“u kojoj iznosi argument da čitava kultura naginje gramzivosti i preterivanju i za to optužuje ne samo bankare i političare, već i stručnjake - za njihovu ulogu u stvaranju – na neki način, kulture korupcije.“
U svetlu sumorne situacije u Evropi interesovalo nas je koja će biti globalna cena krize u zemljama evrozone:
„Evropska kriza će imati ogroman negativan uticaj na svetsku ekonomiju. Evropska ekonomija predstavlja više od četvrtine svetske proizvodnje, a oni su sebe doveli u veoma ozbiljnu krizu i loše tragali za rešenjima. Bojim se da će implikacije za mnoge zemlje biti prilično sumorne. Što se tiče Amerike ne verujem da će biti ponovljena 2008., ali će aktuelna situacija imati znatan, negativan uticaj na američku ekonomiju, što se u potpunosti moglo izbeći da smo uspostavili jače zaštitne mere. Naš finansijski sektor i posebno globalne mega-banke bili bi tada u daleko boljoj poziciji da podnesu sve što nam stiže preko Atlantika.“
