Kineski predsednik Ši Đinping dolazi u misiju “šarmiranja Evrope” kako bi dobio podršku određenih zemalja članica za ostvarenje svojih interesa, otežao postizanje jedinstvenog stava u Briselu, kao i zajedničkog stava EU i SAD prema Pekingu, ocenjuju eksperti na panelu Atlantskog saveta u Vašingtonu.
Srbiju i Mađarsku, sa druge strane, Ši ne mora da “šarmira” – jer su te zemlje otvorene za saradnju sa Kinom, bez obzira na negativne efekte koje posebno Beograd može imati na putu ka EU.
Prema najavama, Ši Đinping će u poseti Evropi boraviti od 5. do 10. maja, a u Srbiji će biti 7. i 8. To je prvi put od 2016. godine da kineski predsednik dolazi u Beograd.
“Ako je zvanična politika Evropske unije da izbegava rizike u poslovanju sa Kinom, Srbija radi upravo suprotno”, ocenio je Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije Beogradskog fonda za političku izuzetnost i stručnjak za Kinu. “Srbija je zemlja koja je nedavno potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, razvija vojnu i odbrambenu saradnju, Kina je prva po broju stranih direktnih investicija u Srbiji – to je prilično suprotno od onoga što bi izbegavanje rizika trebalo da bude“, rekao je Vladisavljev na panelu.
Srbija i Kina potpisale su Sporazum o slobodnoj trgovini u oktobru 2023, ali „čelično prijateljstvo“ – kako obe strane često opisuju svoje odnose – datira od ranije. Beograd ima strateško partnerstvo sa Pekingom od 2009. Sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje datira od 2016, što Srbiju čini jedinom zemljom u regionu sa takvim sporazumima o saradnji sa Kinom.
Srbija je takođe deo kineske inicijative “Pojas i put”. Kineske kompanije su kupile RTB Bor i Železaru Smederevo, učestvuju u realizaciji infrastrukturnih projekata poput pruge Beograd-Budimpešta, a najavljeno je da će kineska kompanija graditi i Nacionalni stadion Srbije.
Saradnja postoji i u oblasti odbrane – Srbija je u proteklim godinama od Kine kupila PVO system FK-3, kao i borbene bespilotne letelice.
Šijeva poseta Srbiji, koja se podudara sa godišnjicom NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 7.maja, fokusiraće se na slavljenje „čeličnog prijateljstva“ i verovatno se neće govoriti o negavitnim efektima koje saradnja Beograda sa Pekingom ima po evropske integracije, kaže Vladisavljev.
A šta konkretno Šijeva poseta donosi Srbiji?
„Prvi rezultat je zapravo i sam dolazak Šija u Srbiju, jer daje legitimitet i aktuelnoj vlasti i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji pokazuju da mogu da dovedu lidera velike zemlje u malu zemlju kao što je Srbija. Ali, važnija stvar je novac koji u Srbiju dolazi kroz kineske direktne investicije, drugim rečima – Kina sada kroz direktne investicije ulaže u Srbiju više nego bilo koja druga evropska zemlja. A za vladu koja stalno komunicira brojke u javnosti, to je važan aspekt. Biće reči o novim zajedničkim projektima, juče smo čuli najavu da će kineska kompanija graditi Nacionalni stadion“, napominje Vladisavljev.
Očekuje se, kaže, da Ši Đinping ponovi kinesku podršku teritorijalnom integritetu Srbije po pitanju Kosova – što se poklapa i sa interesima Pekinga.
Ali, Ši će iskoristiti i godišnjicu NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu kako bi poslao poruku koja je Kini važna.
„A to je potreba da se promeni sistem globalne vladavine. Godišnjica bombardovanja kineske ambasade biće prilika da Ši ponovi zahtev za tom promenom, koju Kina godinama traži. A Beograd je dobro mesto za to, jer Srbija sarađuje sa oba bloka zemalja – i sa zapadnim liberalnim demokratijama, i sa istočnim ne baš tako demokratskim zemljama“, zaključuje Vladisavljev.
Kakva su očekivanja od posete Šija Budimpešti i Parizu?
Kineski predsednik dolazi u Evropu u momentu kada EU preti da će nametnuti tarife na kinesku industriju električnih vozila i zelene energije, navodeći da ogromne državne subvencije kineskim proizvođačima daju nepravednu prednost, piše Rojters.
Eksperti – učesnici panela Atlantskog saveta, kažu da je Šijeva poseta dobra prlika da se sedne za sto i razgovara o trgovini, ratu u Ukrajini i drugim otvorenim pitanjima – ali sumnjaju da će doći do nekih konkretnih dogovora.
U Francuskoj će kineski predsednik morati da “ofanzivu šarma” digne na viši nivo i da pokuša da izdejstvuje neke ustupke, kaže Dejvid Šulman, ekspert za Kinu pri Atlantskom savetu.
“Ši će pokušati da popravi odnose sa evropskim zemljama, koji su značajno pogoršani time što Kina stoji na strani Rusije u ratu u Ukrajini. Kina želi sebe da predstavi kao odgovornog igrača, a ne ruskog sponzora, ali ne očekujem da će Kina pokušati da Rusiju privoli pregovaračkom stolu. Kada je reč o ekonomiji, Kina želi da promeni ekonomsku stratetgiju EU u svoju korist, i verovatno će pokušati Francusku da pridobije na svoju stranu po pitanju tarifa, odnosno da bude bliža poziciji Berlina nego Brisela”, objašnjava Šulman.
Velike teme biće i auto industrija i proizvodnja električnih vozila, kažu stručnjaci. Kineska kompanija BYD je ranije najavila da će u Mađarskoj otvoriti svoj prvi pogon za proizvodju električnih voziila, i očekuje se da će se u “Budimpešti slaviti otvaranje tog pogona”.
Međutim, panelisti su saglasni da je, generalno, za kineskog predsednika poseta Evropi više ekonomsko, a ne strateško pitanje, a jedan od glavnih ciljeva je da se EU udalji od Amerike.
“SAD se nadaju da će uticaj Kine ostati ograničen na Srbiju i Mađarsku i da se neće preliti na ostatak centralne i istočne Evrope, odnosno zemlje koje su privučene lažnim obećanjima Incijative “Pojas i put”. SAD očekuju će se odnosi Kine sa dve zemlje produbiti, ali da to nije i generalna pozicija centralne i istočne Evrope”, zaključuje Šulman.
