Linkovi

Šezdeset godina od Kenedijevog ubistva; Bajden: Amerikanci da nastave njegovu viziju


Ubijeni predsednik Sjedinjenih Država Džon F. Kenedi
Ubijeni predsednik Sjedinjenih Država Džon F. Kenedi

U sredu se navršava tačno 60 godina od kobnog dana u Dalasu, kada je 1963. godine ubijen predsednik Sjedinjenih Država Džon F. Kenedi.

Uprkos tome što je imao jedan od najkraćih mandata kao američki predsednik, mladi Kenedi, zajedno sa svojom suprugom Žaklin, zauvek je promenio funkciju predsednika SAD. Na svojoj inauguraciji u januaru 1961. godine, Kenedi je izjavio: „Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas. Pitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju“.

Predsjednik Džo Bajden je godišnjicu ubistva obeležio porukom Amerikancima da se ujedine i nastave Kenedijevu optimističnu viziju.

"U životu i smrti, predsjednik Kenedi je promenio način na koji vidimo sebe - zemlju punu nade i ambicije, ojačanu snagom ljudi koji su prebrodili duboki gubitak tako što su bol pretvorili u nepopustljivu svrhu. Od nas je tražio da istoriju uzmemo u svoje ruke i nikada ne prestanemo sa naporima da izgradimo Ameriku koja dostiže svoje najveće ideale", poručio je Bajden. Takođe je pozvao Amerikance da se ne prisjećaju Kenedijevog mandata "samo kao tragedije, već trajnog poziva na akciju svima da uradimo sve što možemo za našu zemlju".

Kenedijeva administracija uspela je da podstakne posleratnu Ameriku da prihvati i odgovori na izazove novih mogućnosti i inovacija, postavljajući cilj da se čovek spusti na Mesec u roku od jedne decenije. Bio je to vrhunac Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom, a Kenedi je koristio sve alate koji su mu bili na raspolaganju kako bi naglasio moć Sjedinjenih Država u diplomatskim putovanjima širom sveta. On je takođe vodio zemlju tokom kubanske krize u jesen 1962. godine, kada je postojala pretnja od izbijanja nuklearnog rata.

Često se šalio da je on „čovek koji prati Džeki Kenedi“ u Pariz, a prilikom posete Zapadnom Berlinu, Kenedi je oduševio masu rekavši frazu na nemačkom: „Ich bin ein Berliner“ (Ja sam Berlinac!)

Međutim, Kenedijeva smrt šokirala je Ameriku i svet.

U novembru 1963. godine, 46-godišnji Kenedi stigao je u Teksas na dvodnevno putovanje u pet gradova kako bi pomogao u prikupljanju sredstava za kampanju za njegov reizbor sledeće godine i da bi povećao političku podršku uz pomoć potpredsednika Lindona Džonsona koji je bio rođeni Teksašanin.

Nakon što je započeo svoj drugi dan posete Teksasu, Kenedi i njegova supruga su odletili u Dalas, gde su se sastali sa potpredsednikom i guvernerom Teksasa Džonom Konalijem i njegovom suprugom. Nešto pre podneva, predsednička povorka, sa Kenedijem i Konalijem u drugom vozilu, napustila je aerodrom kako bi se provozali kroz centar grada do poslovnog i trgovačkog centra u Dalasu gde je Kenedi trebalo da održi govor.

Gledano kroz šoferšajbnu kabrioleta u prvom planu, ruka predsednika Džona F. Kenedija seže prema njegovoj glavi u roku od nekoliko sekundi nakon što je smrtno pogođen dok prva dama Žaklin Kenedi drži njegovu podlakticu u Dalasu, 22. novembra 1963.
Gledano kroz šoferšajbnu kabrioleta u prvom planu, ruka predsednika Džona F. Kenedija seže prema njegovoj glavi u roku od nekoliko sekundi nakon što je smrtno pogođen dok prva dama Žaklin Kenedi drži njegovu podlakticu u Dalasu, 22. novembra 1963.

Automobili su se kretali ulicama koje su bile preplavljene građanima koji su pozdravljali predsednički par. Oko 12:30 po lokalnom vremenu povorka je skrenula iz glavne ulice , a nekoliko trenutaka kasnije odjeknuli su pucnji i predsednika Kenedija i guvernera Konalija pogodili su meci.

Kenedi je pogođen u vrat i glavu, dok je Konali zadobio povredu na grudima. Limuzina se pod pratnjom brzo odvezla do obližnje bolnice Parkland, gde se malo toga moglo učiniti kako bi se pomoglo smrtno ranjenom predsedniku SAD. Pozvan je katolički sveštenik da mu održi poslednje obrede.

Guverner Konali, iako teško ranjen, oporavio se od povreda nakon hitne operacije.

Kako se moglo čuti u radijskim izveštajima iz tog vremena, svi programi velikih mreža – ABC, CBC, NBC, su po dobijanju informacije o pucnjavi u Dalasu momentalno prekinuli emitovanje redovnog programa kako bi američkom narodu saopštili tragične vesti.

Kenedijevo telo vraćeno je u avion Air Force One, gde je pre poletanja potpredsednik Džonson položio zakletvu i postao 36. predsednik Sjedinjenih Država.

U nedelju, 24. novembra, u svečanoj povorci, Kenedijev kovčeg odvezen je u zgradu Kapitola, gde su bili izloženi njegovi posmrtni ostaci. Procenjuje se da je 250.000 ljudi izašlo da mu oda počast. Zvanična sahrana održana je u ponedeljak, 25. novembra, nakon što su šefovi država i zvanice iz više od 100 zemalja prisustvovali službi u katedrali Svetog Mateja.

Policija je u Dalasu uhapsila Li Harvija Osvalda, bivšeg američkog marinca. U nedelju, 24. novembra, kada je policija prebacivala Osvalda iz sedišta policije u okružni zatvor, vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi, pucao je na njega iz neposredne blizine u direktnom televizijskom prenosu, a Osvald je umro dva sata kasnije.

Konačni izveštaj Komisije za ubistvo predsednika Kenedija dostavljen je predsedniku Džonsonu u septembru 1964. godine i sadržao je 889 strana.

Komisija je zaključila da je Osvald delovao sam kada je ispalio tri hica iz puške kojima je ubijen predsednik Kenedi i ranjen guverner Konali. Takođe je zaključeno da je Rubi delovao sam kada je dva dana kasnije upucao Osvalda. Uprkos mnogim teorijama zavere i studijama koje osporavaju ove rezultate, nalazi, iako kontroverzni, ostaju zvanični stav Vlade o smrti predsednika Kenedija.

XS
SM
MD
LG