Da li će se od Srbije tražiti da prizna nezavisno Kosovo - to je pitanje koje će možda doći na dnevni red u budućnosti. Ono što sad čeka Beograd, ali i Prištinu je da što pre počnu dijalog. Dok se čini da zvanični Beograd nema strategiju za pregovore, civilni sektor, tačnije Centar za novu politiku, izašao je sa predlogom strategije, koja povlači paralelu između Velike Britanije i Australije sa jedne i Srbije i Kosova sa druge strane.
Već neko vreme ne postoji dilema hoće li Beograd i Priština sesti za sto – pitanje je kada će dijalog početi, pre svega zbog predstojećih izbora na Kosovu. Kako kaže sagovornik Glasa Amerike iz Centra za novu politiku Vladimir Todorić dijalog treba da počne što pre, jer se neke stvari moraju rešavati i pre pokretanja konačnog pitanja statusa Kosova.
"Mislim da je važno da tehnički pregovori počnu što pre. Zima počinje, a o grejanju se ne može razgovorati u maju i aprilu, već se mora sada."
Bez obzira kako političari gledaju na problem, obični građani, po oceni Todorića žele da se pitanje Kosova konačno skine sa dnevnog reda.
"Ja mislim da građani Srbije žele da se ovo pitanje pre svega završi. Da se zatvori i okrenemo ka nekim drugim pitanjima", kaže Todorić.
"Kosovo kao tema nije na umu građanima kao važno. Mi pitamo građane koje su vam tri najvažnije teme u Srbiji? Veoma često Kosovo je veoma nisko – čim nema nekih događaja", objašnjava Srđan Bogosavljević iz agencije Strateški marketing.
"Ali, istovremeno, građani Srbije ne žele da se ovo pitanje završi na bilo koji način. Mislim da Srbija traži jedan dostojanstven način da izađe iz ovoga", dodaje Todorić.
U pokušaju da reši ustavno ograničenje i odblokiraju srpsku pregovaračku poziciju, Centar za novu politiku je izašao sa predlogom platforme za pregovore sa Prištinom. Po modelu transfera suvereniteta koji je 30-tih godina prošlog veka primenjen za rešenje odnosa tada imperijalne Britanije sa Australijom, Novim Zelandom ili Kanadom, Todorić i kolege predlažu da i Beograd donese odluku o transferu dela svog suvereniteta na Prištinu.
"Smatramo da je politički kontekst isti, da je takav model koji je postojao između Velike Britanije i njenih kolonija bio jedna vrsta političke konstrukcije da bi se određeni politički proces predstavio domaćem javnom mnenju u malo drugačijem svetlu. I tu postoji kompletna analogija sa našom političkom situacijom", smatra Todorić.
Po istom pricipu i članice Unije transferišu deo svog suvereniteta na Brisel, dodaje Todorić i kaže da se uključivanje Kosova u međunarodne institucije može sprovesti po modelu dve Nemačke, kada je Zapadna dopustila Istočnoj da se priključuje, ali je nikada nije priznala.
"Da li su ti uslovi prihvatljivi za Prištinu – to je drugo pitanje. Ali ovakav model bi sugurno omogućio Srbiji i državnim organima da ponude platformu koja je u skladu sa UN i koja je konstruktivna u cilju dostizanja dogovora", kaže Todorić.
Srđan Bogosavljević iz Strateškog marketinga kaže da sva istraživanja javnog mnenja otkrivaju i veliku dozu realnosti građana Srbije.
"Javno-mnenjski podatak od 60-70 % ljudi koji kažu najbolje rešenje za Kosovo je da bude deo Srbije, a kad ih pitate – a šta je realistično, dođete do jako velikog broja ljudi koji kažu – a realistično je da će oni ostati nezavisni. Kao što su pre proglašenja nezavisnosti realistično govorili da će postati nezavisni. Dakle ljudi razumeju taj proces, ali ga ne vole", priča Bogosavljević.
Sa takvim raspoloženjem građana političari mogu da idu dosta daleko u pregovorima, kažu sagovornici Glasa Amerike. Sa druge strane, pogrešno je uverenje da se kosovske vlasti i sami građani osećaju kao pobednici kojima nisu potrebni pregovori.
"Javno mnenje na Kosovu je svesno da situacija koja se tiče njihovog svakodnevnog života, a naročito uključenja u međunarodne institucije, a naročito u evropske tokove zavisi od postizanja nekakvog implicitnog ili eksplicitnog dogovora sa Beogradom", kaže Todorić.
On smatra da će dijalog biti težak i dugačak, te da je za pregovarače najbolje da sednu za sto sa dozom poverenja i bez pripremljenih kompletnih stavova i platformi koji mogu da ograniče manevarski prostor tokom razgovora.
Platforma Centra za novu politiku može da posluži kao jedno od mogućih rešenja u srpsko-srpkom dijalogu, koji je važan za smirivanje unutrašnjih tenzija pre početka samog dijaloga Beograda i Prištine.