Senator Džon Mekejn kaže da Sjedinjene Države neće sklapati "đavolji pakt" sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom usled spekulacija da bi novoizabrani predsednik Donald Tramp mogao da opozove sankcije kako bi popravio veze sa Rusijom.
Govoreći u eksluzivnom intervjuu za Radio Slobodnu Evropu, Ukrajinski servis u Kijevu u petak, zajedno sa još dvojicom američkih senatora, Mekejn, republikanski senator iz Arizone, rekao je da bi bilo kakav mogući dogovor sa Putinom "potkopao slobodu i demokratiju kakve postoje danas".
Američki Kongres uveo je sankcije Moskvi ubrzo nakon što je Rusija silom anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim u martu 2014. i zbog podrške proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini, koja je u toku.
Šta su planovi Kongresa
Senator Lindzi Greham, repulikanac iz Južne Karoline, rekao je da će Kongres i u 2017. nastaviti sa novim sankcijama protiv Rusije, ciljajući njen energetski i bankarski sektor, kao i "Putina i njegove bliske saradnike".
"Uradićemo dve stvari: Ići ćemo protiv Putina žešće sa oštrijim sankcijama i bićemo više od pomoći našim prijateljima, kao ovde u Ukrajini", rekao je Greham.
Mekejn, Graham i Ejmi Klobučar, demokratkinja iz Minesote, kažu da u Kongresu postoji snažna podrška za to da se Ukrajini obezbedi "smrtonosno odbrambeno oružje", kako bi se pomoglo Kijevu u borbi protiv separatista na istoku koje podržava Rusija.
Senatori su okrivili Moskvu zbog neispunjavanja obaveza preuzetih sporazumom iz Minska iz februara 2015. godine, koji je za cilj imao okončanje konflikta u istočnoj Ukrajini, gde je više od 9.750 ljudi ubijeno od aprila 2014. godine.
"Kako možete da imate slobodne i fer izbore ili da raspravljate o raspodeli snaga sa istočnom Ukrajinom kada imate 700 ruskih tenkova (u istočnoj Ukrajini)", zapitao je Graham.
Upitan da li bi Tramp mogao da prizna Krim kao deo Rusije, Graham je rekao da bi Kongres blokirao takav potez.
"Predsednik sam ne može to da učini. A razlog zbog kog bi Kongres odbacio takvo mišljenje je to što ono podriva vladavinu prava", objasnio je Graham.
Mekejn je takođe pozvao na akciju protiv Moskve zbog navodne umešanosti u hakovanje mejlova Demokratske stranke pre američkih predsedničkih izbora 8. novembra.
"Možemo da uradimo puno toga zajedno, u rasponu od dometa, do identifikacije pojedinaca koji su bili umešani u ovo hakovanje i specifičnih organizacija. Postoji još mnogo strogih mera koje možemo da preduzmemo", rekao je Mekejn. "Naposletku, to je bio napad na Sjedinjene Američke Države i napad na temelje naše demokratije. Ako uništite izbore, uništili ste demokratiju".
Obamine sankcije
Predsednik SAD Barakj Obama naložio je 29. decembra proterivanje 35 ruskih diplomata i uveo sankcije dvema ruskim obaveštajnim agencijama za koje administracija tvrdi da su umešane u hakovanje.
Puitin je 30. decembra rekao da Rusija neće odgovarati na isti način i da neće proterati bilo kog Amerikanca iz Rusije, optužujući američku administraciju za "neodgovornu kuhinjsku diplomatiju".
Tramp je 30. decembra pohvalio preko tvitera Putinovo uzdržavanje od mera odmazde, nazvavši ih "veoma pametnim".
Tramp je odbacio navode CIA-e i drugih obaveštajnih agencija da Rusija stoji iza sajber napda, ali ostalo je nejasno da li će tražiti povlačenje Obaminih akcija.
"Ako vam je teško da utvrdimo ko stoji iza ovoga, to ne govori dobro dobro o vama", rekao je Graham. "Rusi to rade širom sveta".
Klobučar je rekla da nisu samo Sjedinjene Države bile meta ruskih hakerskih napada.
"Saznali smo tokom našeg puta u Estoniju i Litvaniju i čuli o tim napadima u Ukrajini - to se događa već godinama, i godinama, i godinama. I to je tehnika koja bi mogla da bude upotrebljena i za francuske izbore, ili izbore u Nemačkoj", rekla je Klobučar govoreći o dva ključna izborna ciklusa u Evropi u 2017. godini.