BEOGRAD - Dijalog Srbije i Kosova, sankcije Rusiji i situacija posle masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima oko Mladenovaca, bile su teme sastanaka američkih demokratskih senatora, Krisa Marfija i Garija Pitersa, sa predstavnicima vlasti u Beogradu. Senator Kris Marfi, koji je jedan od zagovornika strožih zakona o oružju u SAD, kazao je na konferenciji za novinare u ambasadi SAD u Beogradu, da se nada da će vlast i opozicija u Srbiji „uspeti da nađu zajednički jezik u narednim nedeljama i da usvoje mere posle masovnih ubistava“ koje se odnose i na pristup oružju, i na nasilje.
Vlada Srbije je posle masovnih ubistava, u kojima je život izgubilo 18 osoba, donela paket mera kojima se pooštravaju uslovi za legalno i kazne za nelegalno posedovanje oružja, a dat je i rok za dobrovoljnu predaju nelegalnog oružja do 8. juna. Opozicija, sa druge strane,traži da se prekine sa promocijom nasilja u javnosti i kroz medije i vlasti je uputila nekoliko zahteva u tom pogledu.
„Ne mogu da predlažem specifične mere, vaši zakoni i kultura se razlikuju od naših, ali mislim da je razumno da postoji jedna šira diskusija, ne samo o zakonima o oružju, da se osigura da nema glorifikacije nasilja. Znate, mi u SAD imamo medijsku kulturu koja glorifikuje nasilje, ali naš najveći problem je dostupnost oružja. Tako da se treba baviti i oružjem i uzrocima nasilja“, rekao je senator iz Konektikata, i dodao da je u četvrtak ujutru, zajedno sa senatorom Pitersom, otišao da položi cveće ispred OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Marfi je podsetio da su prošle godine u SAD republikanci i demokrate uspeli da se dogovore i usvoje zakon o oružju kakav nije donet 30 godina.
„Nadam se da i vaša zemlja može da se ujedini i da će protesti rezultirati, barem kratkoročno, time da sve strane sednu za sto i razgovaraju o zajedničkom rešenju i zajedničkom odgovoru“, rekao je američki senator.
„Dogovor Srbije i Kosova primeniti što pre“
Senatori Marfi i Piters razgovarali su sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom odbrane Milošem Vučevićem.
„Imali smo produktivnu, iskrenu razmenu mišljenja. Odnosi SAD i Srbije su od kritične važnosti. SAD se oslanjaju na Srbiju kao ekonomskog, političkog partnera i postoje jake kulturne veze. Svaki put kada sam ovde imam potrebu da istaknem da naše ekonomsko partnerstvo jača, jačamo partnerstvo u oblasti diversifikacije energetskih izvora i naravno, želeli bismo da se Srbija priključi SAD i Evropi u sankcijama protiv Rusije, ali cenimo što je Srbija glasala uz nas u UN“, rekao je američki senator.
Marfi je ponovio da se nada nastavku razgovora sa srpskim zvaničnicima o usklađivanju politika po pitanju sankcija Rusijii.
„Budućnost Srbije je uz SAD i EU, a ne uz Rusiju. Rusija će biti parija posle ove invazije“, poručio je Marfi.
Na novinarsko pitanje da prokomentariše posetu šefa BIA-e Aleksandra Vulina Moskvi, Marfi je kazao da „ne smatra da bilo kojoj zemlji koristi da daje podršku režimu Vladimira Putina“, ali da svaka zemlja odlučuje za sebe.
Govoreći o Kosovu, Marfi je ocenio da je dogovor iz Ohrida prekretnica i da je fokus na primeni tog dogovora. Smatra da obe strane treba da naprave korak ka tome, što pre.
„Znam da je ovde fokus na Zajednici srpskih opština, ali potrebno je da obe strane istovremeno naprave korak ka primeni. Verujemo da Srbija treba da ispuni svoj deo posla, a Kosovo svoj. Na Kosovu sam rekao da treba da ispune obavezu i formiraju Zajednicu srpskih opština i da to mogu da urade u skladu sa svojim Ustavom. Ne mislim da je to nerazuman korak ako je rezultat toga normalizacija. Vreme nije na našoj strani“.
Američki senator nije želeo da daje rokove kada bi obaveze iz dogovora mogle da se ispune, ali kaže da „ne treba da prođe još jedna godina a da se ne formira ZSO, niti da prođe još jedna godina da Srbija ne prizna kosovska dokumenta“.
„Pažljivo pratim izveštaje Fridom hausa“
U odgovoru na pitanje kako vidi novi izveštaj organizacije Fridom haus u kojem se Srbija ponovo klasifikuje kao „hibridni režim“ i konstatuje da postoji centralizacija moći od strane predsednika, kao i problemi sa medijskim slobodama, Marfi je rekao pažljivo prati izveštaje te organizacije, a da je siguran da to čini i Brisel.
„Ne možete imati zdravu demokratiju bez zdravog civilnog društva, slobodnih i nezavisnih medija i izbora na kojima zaista možete da birate. I tokom mojih susreta sa srpskim zvaničnicima, kada ima prilike, pokrećem te teme…Nadam se da je budućnost ove zemlje uz EU i SAD, da će to doneti ekonomski prosperitet. Za put ka EU treba da postoje garancije za jako civilno društvo, slobodne medije i slobodne izbore. I mislim da na tom putu još treba da se napreduje“.
Američki senatori su se u Beogradu sastali i sa predstavnicima opozicije.
Zvanični sastanci o saradnji i Kosovu
U razgovoru senatora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u četvrtak ujutru, kako je saopšteno iz kabineta predsednika, Vučić je istakao da je Srbija opredeljena da razvija bližu saradnju sa SAD u svim oblastima od zajedničkog interesa.
Deo razgovora bio je posvećen dijalogu Beograda i Prištine, i Vučić je istakao da je sada prioritet formiranje Zajednice srpskih opština.
Senatori Marfi i Piters su se u četvrtak sastali i sa premijerkom Anom Brnabić - uprkos tome što je sastanak dan ranije otkazan. Kako je potvrđeno Glasu Amerike u kabinetu premijerke, sastanak je bio otkazan zbog nemogućnosti da se usklade termini, ali je održan nakon usaglašavanja novog termina.
Kako je saopšteno iz Vlade, premijerka i senatori su se saglasili da je puna primena Briselskog sporazuma od izuzetnog značaja ne samo za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, već i za obezbeđivanje održive stabilnosti i mira u regionu.
Sa dvojicom senatora se u sredu sastao i ministar odbrane Srbije Miloš Vučević. U saopštenju iz kabineta Ministarstva odbrane navodi se da su teme bile regionalna bezbednost i jačanje partnerstva Srbije i SAD u oblasti odbrane.
Šta je Vučić trebalo da kaže Marfiju za "60 dana"?
Nakon posete Srbiji u aprilu 2022. godine, senator Kris Marfi napisao je tekst o balkanskoj turneji u kojem je, između ostalog, naveo i da je sa predsednikom Vučićem razgovarao o uvođenju sankcija Rusiji.
Marfi je napisao da je "želeo da zna da li će Srbija stati uz Zapad i uvesti sankcije Rusiji ili će nastaviti da igra na dve strane".
Prema njegovim rečima, Vučić mu je kazao da ga "nazove za 60 dana i proveri da li je uradio to što je rekao da će uraditi". Predsednik Srbije je tada demantovao da je mislio na sankcije Rusiji.
Američki senator je godinu dana kasnije razjasnio o čemu su razgovarali.
„Imao sam iskren razgovor sa predsednikom Vučićem pre godinu dana o tome da je potrebno da Srbija postane nezavisna od ruskih energenata i uticaja, i dalje mislim da je dobra ideja da Srbija kontroliše svoje energetske izvore, a ne da daje Rusiji moć da odlučuje o energetici u Srbiji. Nastavićemo da radimo sa predsednikom i njegovim timom po pitanju diversifikacije. Možemo da budemo bolji partner i nadam se će Kongres odobriti dodatna sredstva koja će pomoći ne samo Srbiji, već i ostalim zemljama u regionu, da preuzmu kontrolu nad rafinerijama i da rade na energetskoj diversifikaciji“.
