Armija od 42.000 komunalnih radnika obnovila je snabdevanjem električnom energijom za više od 2,5 miliona preduzeća, kuća i stanova na Floridi posle udara uragana Ian, među kojima i za mesto Brende Palmer. Prema vladinim procenama, ona i njen suprug Ralf deo su te uspešne priče.
Ipak, paljenje svetla u uništenoj mobilnoj kući koja se verovatno ne može popraviti i koja zaudara na osušeni rečni mulj i buđ nije baš uteha za ljude koji su izgubili sve što su stvorili tokom celog radnog veka, u samo nekoliko sati vetra, kiše i podizanja morske vode. Prelistavajući vlažne stare fotografije svoje dece u senovitim ruševinama svoje nadstrešnice, Palmer nije mogla da ne zaplače.
"Svi kažu: 'Ne možeš sve spasiti, mama'", rekla je. "Znaš, to je moj život. To je MOJ život. Nema ga".
Uz veliku potragu za žrtvama i veliki deo jugozapadne obale Floride koji se priprema za dugotrajan oporavak od retko direktnog udara velikog uragana, stanovnici se pripremaju za ono što će biti rad koji će trajati mesecima, ako ne i godinama. Žaljenje za izgubljenim nasledstvom biće teško, kao i svađe sa osiguravajućim kućama i odluke o tome šta dalje.
Iza ugla od mesta gde su stanovali Palmerovi, u Kouč lajt menoru, penzionerskoj zajednici od 179 mobilnih kuća, koju su poplavila dva potoka i kanal, tužno saznanje pogodilo je Suzan Kolbi negde između trenutka kada je prvi put videla svoj vlažni dom posle Iana i nedelje, kada je prebirala po njegovim ostacima.
"Imam 86 godina i beskućnica sam", rekla je ona. "To je jednostavno ludo. Mislim, nikada u životu nisam sanjala da neću imati dom. Ali više ga nema".
Zvaničnici su za više od 100 smrtnih slučajeva, većinom u jugozapadnoj Floridi, okrivili Ian, snažnu oluju kategorije 4 sa vetrom od 249 kilometara na čas. Bila je to treća najsmrtonosnija oluja koja je pogodila kopno SAD u ovom veku, iza uragana Katrina 2005. godine, u kojem je poginulo oko 1.400 ljudi, i uragana Sendi iz 2012. godine, koji je ubio 233 osobe uprkos tome što je oslabio u tropsku oluju neposredno pre izlaska na kopno.
Na improvizovanom spomeniku postavljenom u parku u centru grada duž reke Kalušahatči, Holi Harmon se u ponedeljak rasplakala dok je stavljala žute ruže pored fotografija ljudi izgubljenih u oluji. Rekla je da je to prvi put da je mogla da poseti to mesto, jer je morala da čeka inspektora iz Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA) da proceni štetu na njenoj kući.
"Srce me samo boli zbog toliko ljudi koje smo poznavali i sa kojima smo odrasli i svega što su izgubili", rekla je Harmon.
Dok je guverner Ron Desantis raskošno hvalio svoju administraciju za rane faze oporavka, uključujući ponovno uključivanje tekuće vode i svetla i podizanje privremenog mosta do ostrva Pajn, još mnogo toga ostaje da se uradi. Još ima brda krhotina koje treba ukloniti; teško je naći put pored kog nisu poređani vodom natopljeni tepisi, uništen nameštaj, buđavi dušeci i ostaci kuća.
Na putu ka ostrvu Estero, mestu najveće štete na plaži Fort Majers, radnici koriste teške mašine sa ogromnim hvataljkama da izvuku ostatke iz močvarnih područja i odlože ih u kamione. Čamci svih veličina, od gumenjaka do ogromnih ribarica, blokiraju im prolaz, izvrnuti po putevima ili sedeći na krovovima zgrada.
Odgovor 2018. kao model
Desantis je rekao da bi barem deo plana za naredne mesece u jugozapadnoj Floridi mogao da potekne od severozapadnog dela Floride (Panhandle), gde je 2018. godine uragan pete kategorije Majkl zbrisao Meksiko Bič i veći deo Panama Sitija. Čelnici Panama Sitija biće dovedeni da daju savete o čišćenju, rekao je Desantis na konferenciji za novinare tokom vikenda.
"Izaći će na teren, obaviti inspekciju, a zatim će ponuditi neke savete lokalnim zvaničnicima ovde u okrugu Li, Fort Majers Biču i na drugim mestima", rekao je DeSantis. "Možete da radite šta želite. Ne morate da prihvatite njihov savet. Ali kažem vam, to je bio veliki, veliki napor".
U regionu punom penzionera, od kojih su se mnogi preselili na jug da pobegnu od hladnoće severnih zima, Luter Mart brine da bi nekima moglo biti teže da se oporave od psiholoških posledica Iana nego od fizičkog uništenja. Dvojica muškaraca u 70-im godinama već su sebi oduzela život nakon što su videli uništenje, rekli su zvaničnici.
Fort Majers je zahvatio uragan Irma 2017. godine, ali Mart je rekao da oluja nije bila ništa nalik Ianu i da će emocionalne posledice biti veće, posebno za starije ljude.
"Imam 88 godina. Ljudi mojih godina se bore", rekao je Mart, koji sebe i svoju suprugu Žaklin ubraja među srećnike, uprkos tome što je izgubio automobil i hiljade dolara vrednu opremu za pecanje, alate i drugo kada im se garaža napunila sa više od metar i po vode.
"Ako ste finansijski uništeni, ne želite da počnete iznova, nemate volje da počnete iznova", rekao je Mart. "Znači, to su ljudi zbog kojih mi se srce slama".
