Predstavnice Srbije i Kosova, Ana Brnabić i Vjosa Osmani, iznele su teške i oprečne navode o nedavnim događajima u Banjskoj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu, na sednici Saveta bezbednosti UN. U tom telu raspravlja se o redovnom šestomesečnom izveštaju Unmika o stanju na Kosovu, u periodu od 19. marta do 18. septembra ove godine.
Šefica misije UN na Kosovu Karolin Zijade u svom izlaganju se fokusirala na nedavno nasilje u Banjskoj, u kojem su poginuli jedan kosovski policajac i troje lokalnih Srba.
“Od suštinske je važnosti da istraga koja je u toku utvrdi činjenice i ko je odgovoran. Događaji od 24. septembra dodatno su pogoršali već lošu bezbednosnu situaciju…U nedeljama pred 24. septembar političke i bezbednosne tenzije su stalno rasle, i uočen je nedostatak napretka u dijalogu pod okriljem EU”, rekla je Zijade.
Šefica Unmika je istakla da su lideri sa obe strane “razmenjivali zapaljive optužbe u javnosti” i da se od političkih aktera očekuje da se konstruktivno angažuju u dijalogu.
“Neuspeh političkog kompromisa će i dalje uticati na pogoršanje života običnih ljudi”, rekla je Zijade. “Retko govorimo o tome šta će se desiti ako se ne postigne dogovor. To će koštati sve zajednice – i srpsku i albansku i druge u regionu. Tenzije, izolacija i nepoverenje u političke lidere prete da uruše sve što je do sada postignuto u dijalogu”, kaže Zijade.
Brnabić: Kampanja "tihog etničkog čišćenja"
Premijerka Srbije je, za razliku od šefice Unmika i kosovske predsednice Vjose Osmani, veoma mali deo svog dugog govora posvetila događajima u Banjskoj. Ona je istakla da "srpske snage nemaju nikakve veze sa ovim događajem" i da je nasilje posledica "vladavine straha i terora od strane Prištine nad Srbima".
“Istraga će rasvetliti događaje uključujući i to kako su dvoje od trojice poginulih Srba izgubili žiote, što izgleda kao hladnokrvna egzekucija pošto su se predali", rekla je Brnabić.
Premijerka Srbije je svoje izlaganje fokusirala na "tri poruke koje kosovske vlasti upućuju lokalnim Srbima".
Prva poruka je, kaže Brnabić, da Srbi povratnici nisu dobrodošli.
“Kosovo ostaje teritorija sa najmanjim brojem povratnika u poređenju sa ostalim posleratnim područjima. I to nije slučajno. Ako se vrate, Srbi vide da im je imovina ilegalno oduzeta. Onda idu da to prijave i traže pomoć. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, bivaju uhapšeni i završe u zatvoru”.
Druga poruka, prema rečima Ane Brnabić, upućena je Srbima koji su ostali na Kosovu i glasi da “treba da odu”. Navela je da je u protekle dve godine Kosovo napustilo 11 odsto Srba.
“Svi su shvatili da Priština želi da Srbi odu, ne samo kada desio pokušaj ubistva 11-godišnjeg dečaka i njegovog rođaka starog 21 godinu za Božić, već dan kada je Azem Kurtaj koji je počinio ovaj zločin, član takozvanih Bezbednosnih snaga Kosova, pušten na slobodu. Potpuno je amnestiran od strane prištinskog pravosuđa. I to je sve što treba da znate o vladavini prava na Kosovu, kao i o uslovima u kojima Srbi žive”.
Treća poruka je “upućena i Srbima i međunarodnoj zajednici i glasi da Priština ne želi da primeni dogovoreno iz dosadašnjih sporauzma”, kaže Brnabić i posebno ističe to što nije formirana Zajednica srpskih opština.
Ona je rekla da je ZSO temelj svih narednih dogovora i da način njenog uspostavljanja i njene nadležnosti "ne mogu biti predmet rasprave".
Osmani: Nasilje u Banjskoj "agresija Srbije na Kosovu"
Za razliku od premijerke Srbije, predsednica Kosova Vjosa Osmani, opširno je govorila o događanjima u Banjskoj rekavši da je “tog dana Kosovo bilo meta agresije od strane Srbije kroz terorističke i militantne grupe” i da nije reč o “odgovoru Srba na teror iz Prištine”, kako to tvrde srpske vlasti.
Optužila Beograd da “metodama Putina i Miloševića” želi da destabilizuje situaciju na Kosovu, kao i da stoji iza grupa koje su učestvovale u nasilju u Banjskoj.
“Finansiranje grupa “Civilna zaštita” i “Severna brigada” dolazi od državnih institucija Srbije, oni to čak i ne kriju. Pre ovog terorističkog napada, ove grupe su zastrašivale kosovske Srbe i napadale NATO vojnike…Drugo, istraga je pokazala da postoji konstantan vojni trening u vojnim bazama Srbije, Pasuljanskim livadama i Raškoj”, kaže Osmani.
Predsednica Kosova optužila je Srbiju i da je snabdevala grupu na severu oružjem kao i da su neki komadi “proizvedeni u vojnoj industriji Srbije”. Dodala je da je konfiskovano oko 400 komada vojnog oružja.
“Na kraju, politička podrška i zaštita terorsta u Srbiji. Milan Radoičić, koji je priznao da je učestvovao u napadu, blizak je saradnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On slobodno šeta Srbijom iako je priznao da je predvodio napad”, kazala je Osmani.
Ona je zaključila da je Kosovo žrtva agresije Srbije kao i da Beograd “teroriše” Srbe na severu Kosova.
"Mi želimo brzu primenu Briselskog sporazuma na fer i balansiran način. Kosovo želi miovne razgovore, a oni su se opredelili za silu. Srbija želi rat, a mi im to nećemo dozvoliti, jer demokratija i mir uvek prevladaju", zaključila je Osmani.
Ambasadori o radu UNMIK
Stalni predstavnik Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama Robert Vud pozvao je Srbiju i Kosovo da se što pre vrate dijalogu pod okriljem Evropske unije, učine neophodne korake i primene već postignute dogovore.
"Nedavni događaji su pokazali da UNMIK nije bio uključen u odgovor ili istragu događaja od 24. septembra. Misija UNMIK je odavno ispunila svoju ulogu i tražimo da se ona ugasi", dodao je on.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja poručio je da je situacija na terenu pogoršana, a razlog je "kao i uvek" pokušaj prištinskih vlasti da uspostave punu kontrol nad Srbima na severu.
Prema rečima Nebenzje, incident na severu u Banjskoj je preterano, ne čekajući rezultate istrage, nazvan užasnim terorističkim napadom. Rad UNMIK je i dalje potreban, smatra Nebenzja.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencije Fonet.
