U Beogradu se održava dvodnevni samit Pokreta nesvrstanih, povodom šest decenija od osnivanja tog saveza. Na najvećem diplomatskom okupljanju u Evropi tokom pandemije koronavirusa, učestvuje više od stotinu zemalja i međunarodnih organizacija, a domaćini su Srbija i Azerbejdžan. Kako je najavljeno, na samitu nesvrstanih neće biti usvajane nikakve političke deklaracije. Na istom mestu - Beogradskom sajmu, u isto vreme, održava se i Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme “Partner 2021”. Šta je Srbija dobila organizovanjem ova dva događaja i koliko sve to ima veze sa idejom Pokreta nesvrstanih?
Stručnjaci za politiku i diplomatiju saglasni su da je Srbija samit iskoristila za podizanje međunarodnog legitimiteta i ugleda, ali i kao platformu da lobira za svoju politiku o Kosovu.
Diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, Srećko Đukić za Glas Amerike ocenjuje da reč o reprezentativnom skupu na kojem učestvuje više od polovine članica UN i da Srbija to koristi da afirmiše svoj teritorijalni integritet.
“Ja ne kažem da bi svi oni glasali za predloge Srbije, ali u svakom slučaju to je vrlo respektabilan broj. Dakle, da se pokuša da se ide dalje u anuliranju priznanja Kosova kao nezavisne države s jedne strane, ali sa druge strane tu je odmah iza (Aleksandra) Vučića nekako se nacrtao i Milorad Dodik sa Republikom Srpskom, koji je upravo obrnuto tražio –da se afirmiše princip samoopredeljenja naroda. Prema tome, to je sve posledica toga kada vi hoćete jednim potezom da ubijete više muva, pa onda ne uspete da ulovite ni jednu”.
Za profesora Univerziteta u Gracu i stručnjaka za Balkan, Florijana Bibera, Pokret nesvrstanih je počeo da gubi na važnosti krajem osamdesetih godina prošlog veka, i sada je kao “zombi” koji se vraća u život kada od toga imaju koristi zemlje članice.
„Prvi put se Srbija setila da može da aktivira taj pokret pre 10 godina, kada je bila 50. godišnjica tog pokreta. Ali, to nije za istorijsku slavu, nego zbog Kosova. To je jedina svrha, kako ja vidim. Zašto Aleksandar Vučić danas priča o tome - da dobije podršku za svoj stav o Kosovu i da može da lobira malo jednostavnije prema zemljama koje možda neće priznati Kosovo. Takođe, i međunarodni legitimitet, a na kraju krajeva, vlada Aleksandra Vučića već 10 godina pokušava da smanji podršku za zapadnu orijentaciju Srbije. To je jedan od instrumenata kroz koji on to može uraditi“.
Na samitu nesvrstanih, u svojstvu zemlje posmatrača, učestvuje i Rusija, a predstavnika ima i Turska – zemlja članica NATO-a. Prisustvo obe zemlje, kaže Biber, nije logično ni u aktuelnom konktekstu, niti sa istorijske tačke gledišta - jer nisu nesvrstane.
„Mislim da to znači da učešće nema veze sa tim pokretom, već je pokušaj da se povezuju neke zemlje koje bi ubuduće više da sarađuju, ali nema veze sa originalnom idejom Pokreta nesvrstanih koji je takođe malo izgubio svoj smisao. Imao je smisla u svetu u kojem je postojao istočni i zapadni blok“.
„Merkantilistička“ vlast i problematični kupci oružja
Uporedo sa samitom Pokreta nesvrstanih u Hali 5, u halama 1 i 14 Beogradskog sajma otvoren je i deseti Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2021“, koji se ranijih godina održavao u junu. Na sajmu izlažu 132 proizvođača iz Srbije i inostranstva. Predstavljeno je i novo oklopno vozilo „lazanski“, nazvano po preminulom vojnom komentatoru i ambasadoru Srbije u Rusiji, Miroslavu Lazanskom.
Na otvaranju je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je najavio da će Srbija nastaviti da razvija svoju vojnu industriju.
“Ova vlast koju imamo, ona je krajnje merkantilistička. Kao što vidite, odmah uz salu za zasedanje konferencije nesvrstanih zemalja je velika izložba opreme i naoružanja, onoga što proizvodi srpska vojna industrija. To odgovara duhu i idejnom konceptu koji zastupa sadašnja vlast da sve što se radi u međunarodnim odnosima mora i treba tog momenta da se naplati. To je, naravno, duboko u suprotnosti sa samom idejom i utemeljivačima Pokreta nesvrstanih, sa Titovom, Naserovom, Nehruovom idejom”, kaže Srećko Đukić i dodaje da Srbija nema razvijene druge grane industrije, pa se “proslavlja” trgovinom oružjem.
Namera da se prodaje oružje sama po sebi nije nelegitimna, ali može postati problematična ako se ne vodi računa ko su kupci.
Naime, prema Zakonu o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, dozvole za izvoz oružja izdaju Ministarstvo odbrane i drugi nadležni organi i moraju znati ko je krajnji korisnik i za šta će oružje biti upotrebljeno. Recimo, mora se znati da li izvoz oružja u u zemlju koja je krajnji korisnik, između ostalog, omogućava izbijanje ili nastavak oružanih sukoba ili ugrožava poštovanje ljudskih prava.
„I ako se gleda spisak zemalja koje su učestvovale (na samitu Pokreta nesvrstanih), to su zemlje koje su ili autokratski režimi, ili zemlje koje su ratovale u skorije vreme. Setimo se da je Azerbejdžan vodio rat protiv Jermenije prošle godine, i dosta takvih zemalja ima. I onda je pitanje do koje mere postoji spremnost da se ispita ko su mogući kupci. Takođe je vidljivo da je motivacija prilično sebična, nije da hoćemo da slavimo istorijski događaj, nego da danas zaradimo pare i to je očigledno relevantnija motivacija nego istorijska pozadina“, napominje Florijan Biber i dodaje da su mnoge od zemalja, koje su nekada bile ugrožene, sada te koje nekoga ugrožavaju.
Konačno, ako fokus nije na politici i prodaji oružja, već na tome da se obeleži 60. godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih i oda počast toj ideji, pitanje je zbog čega niko posetio grob jednog od osnivača, Josipa Broza Tita?
“Kako bi bilo lepo da su svi učesnici ove konferencije posvećene 60. godišnjici prve konferencije nesvrstanih u Beogradu posetili Titov grob, ili bar da je delegacija položila venac, cveće na Titov grob. Ili da je na primer otvoren neki trg, neki bulevar, neka ulica koja nosi ime Tita, Nasera i Nehrua. Ili da je na primer otkriven spomenik toj trojici velikana 20. veka”, zaključuje Srećko Đukić.
