Sjedinjene Države će Ukrajini poslati novu vojnu pomoć vrednu 775 miliona dolara, u kojoj je između ostalog prvi put biti i 15 izviđačkih dronova" Scan Eagle", prenose agencije Asošijeted pres i Rojters pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.
Neimenovani visoki zvaničnik Pentagona rekao je da će u paketu biti i 16 sistema Hovicer (haubice), dodatna municija, 40 vozila otpornih na mine (MaxxPro MRAP) i oko hiljadu protivtenkovskih raketa džavelin koje je ukrajinska vojska efikasno koristila da spreči napredovanje ruskih snaga i vrati teritoriju koju je Moskva osvojila, prenosi Rojters.
Tokom gotovo šest meseci ruskog rata u Ukrajini, SAD već su poslale Kijevu oružane sisteme, municiju i drugu opremu u iznosu od 9 milijardi dolara. To će biti 19. put da Pentagon šalje Ukrajini opremu iz zaliha Sekretarijata za odbranu od avgusta 2021. godine.
U međuvremenu, eksplozije su tokom noći odjeknule blizu vojnih bazi u ukrajinskim područjima koja su okupirali Rusi, kao i u samoj Rusiji, prenosi agencija Rojters.
Na Krimu - koji je Moskva anektirala 2014. godine - eksplozije su odjeknule blizu vazduhoplovne baze u Belbeku, na jugozapadnoj obali blizu Sevastopolja, sedišta ruske Crnomorske flote.
Na drugom kraju poluostrva, nebo u Kerču blizu jednog od velikih mostova do Rusije, obasjano je, kako Moskva tvrdi, vatrom iz ruske protivvazdušne odbrane.
U Rusiji, dva sela su evakuisana nakon eksplozija u skladištu municije u pokrajini Belgorod, blizu ukrajinske granice ali više od 100 kilometara od teritorije koju kontrolišu ukrajinske snage.
Ruski zvaničnici saopštili su da nije bilo povređenih u najnovijim eksplozijama na Krimu i u Belgorodu. Naveli su da su oborili dronove u Belbeku i Kerču i potvrdili da su naložili evakuaciju dva sela u Belgorodu.
U prošlonedeljnim ekplozijama u vazduhoplovnoj bazi na Krimu je prema procenama zapadnih zvaničnika uništena polovina vazdušnih snaga ruske Crnomorske flote.
Kijev nije zvanično komentarisao incidente na Krimu ili u Rusiji, ali je sugerisao da je odgovoran za te napade, upotrebom dugometnog oružja ili sabotažom.
Ukrajina je takođe upozorila da Rusija planira "veliku provokaciju" u nuklearnoj elektrani Zaporožje da bi opravdala njeno isključenje sa ukrajinske elektromreže i povezivanje sa ruskom. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Ukrajinu da granatira kompleks Zaporožja i da postoji rizik od nuklearne katastrofe.
Elektranu kontrolišu ruske snage na jednoj obali rezervoara, dok ukrajinski vojnici kontrolišu drugu obalu.
Moskva je odbacila međunarodne pozive da demilitarizuje Zaporožje, a Putin je u telefonskom razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u petak optužio Kijev da granatira nukearnu elektranu i upozorio na "opasnost od katastrofe koja bi mogla da dovede da radijacije na velikom prostranstvu", navodi se u saopštenju Kremlja posle razgovora.
Kijev to demantuje i optužuje Rusiju da Zaporožje koristi kao štit za snage koje napadaju gradove pod ukrajinskom kontrolom. Rojters nije mogao da iz nezavisnih izvora potvrdi vojnu situaciju u elektrani.
Iz Makronovog kabineta je saopšteno da je Putin pristao na misiju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Zaporožju. Portparol IAEA naveo je da se aktivno konsultuje sa svim stranama o slanju misije "što je pre moguće".
