Uoči posete potpredsednika SAD Majka Pensa Crnoj Gori, visoki zvaničnik Stejt departmenta poručuje da će angažman SAD u regionu ostati snažan.
Brajan Hojt Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, smatra da će tako ostati i nakon najava da će budžet Stejt departmenta biti smanjen, što će umanjiti uticaj Vašingtona na krhke demokratije i time ih izložiti uticaju Rusije.
Ipak, u nekim pitanjima kao što je borba protiv terorizma, SAD i Rusija su saglasne i, kako kaže Ji, nastaviće blisko da sarađuju.
“Ali, tamo gde Rusija i SAD nemaju isti interes, SAD će, kao što su već rekli i državni sekretar Tilerson i potpredsednik Pens, braniti interese i vrednosti koje zastupaju zajedno sa svojim saveznicima. To je ono što činimo.”
Uticaj Rusije
Zapadni Balkan je jedan od primera gde, objašnjava Ji, SAD moraju ostati oprezne bez preuveličavanja ruskog mešanja u izbore i uticaja koji pokušava da proširi.
“Preduzimamo korake da ojačamo zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv lošeg uticaja – bilo ruskog ili nekih drugih zemalja. Želimo da budemo sigurni da ni Rusiji niti bilo kom drugom akteru neće biti lako da utiče na spoljnu ili unutrašnju politiku na Balkanu”, kaže Ji u intervjuu za Glas Amerike.
Svaku demokratiju bi, kaže, trebalo da zabrine rusko mešanje u Crnoj Gori.
“Ako Rusija želi, a to dokazi pokazuju, ne samo da se meša u izbore, već i da ruši demokratski izabranu vladu zemlje koja je nedavno postala članica NATO-a, onda i druge države na Balkanu treba da budu oprezne”, rekao je Ji govoreći o suđenju organizatorima pokušaja državnog udara, od kojih su pojedini Rusi, koji su navodno planirali da ubiju premijera Mila Đukanovića i spreče Crnu Goru da se prikloni zapadu. Ipak, pokušaj državnog udara u oktobru 2016. nije uspeo, a Crna Gora se u junu 2017. priključila NATO-u.
Moskva se oštro protivila ne samo članstvu Crne Gore u NATO-u, već je aktivno radila na tome da druge balkanske zemlje odvrati od evroatlantskih integracija i na taj način proširi svoj uticaj u regionu. Rusija se, navodno, mešala i u makedonska unutrašnja pitanja više od decenije i koristila tradicionalne veze sa Srbijom da održi svoj uticaj.
SAD su izrazile zabrinutost zbog ruskog humanitarnog centra u Srbiji, jer ga pojedine organizcije i vojni stručnjaci vide kao prikrivenu bazu za špijuniranje američkih interesa na Balkanu.
Vučićevi susreti u SAD
Poseta potpredsednika SAD Balkanu uslediće nakon što se u Beloj kući susreo sa novoizabranim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Analitičar i nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta Džejms Huper ocenjuje da je Vučić želeo da dokaže da Srbija pokužava da održi diplomatski balans između istoka i zapada.
“Srbija ima veoma bliske veze sa Rusijom i mislim da je bilo kritika da se tako udaljava od Zapada i SAD. Na kraju krajeva, Srbija svoju budućnost vidi u EU”, ocenjuje Huper.
Zbog toga što politika nesvrstavanja nije održiva u današnjem globalizovanom svetu, Huper smatra da bi Srbija svoju spoljnu politiku trebalo da usmeri na evropske integracije.
Pens i Vučić su razgovarali i o normalizaciji odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost ne priznaju ni Srbija ni Rusija.
Brajan Hojt Ji smatra da je sastanak Vučića sa Pensom, kao i odlazak potpredsednika SAD na Balkan potvrda posvećenosti nove administracije tom regionu.
EU i NATO integracije
Iako Ji veruje da će integracije balkanskih zemalja u EU i NATO i dalje biti u skladu sa interesima SAD, kao što je to bio slučaj i sa prethodnim adminsitracijama, profesor Univerziteta “Džons Hopkins” Danijel Server ocenjuje da su takvi zaključci preuranjeni.
“Kao i prethodna administracija i ova mora da rešava mnoga druga otvorena pitanja. I ova adminsitracija je, kao i prethodna, na Balkan poslala svog potpredsednika – što nije loš, ali nije baš ni ohrabrujući gest. Sumnjam u to da će ova administracija biti posvećenija Balkanu, ali rano je da u to budemo sigurni.”
Ipak, demokratije na Zapadnom Balkanu su i dalje krhke, a kriterijumi za reforme, koje postavljaju EU i NATO su pomešani.
“Treba im naša podrška i to nam je jasno”, kaže Ji. “Trudimo se da to obezbedimo, ali nam je neophodna politička volja druge strane, da se odupre korupciji, da se fokusira na rešavanje, a ne na politizaciju problema. Ako je partnerstvo iskreno sa obe strane, onda verujem da može i da uspe.”
Ji smatra i da lideri na Balkanu koji su spremni da sprovedu reforme u cilju evropskih integracija, mogu da onemoguće uticaje sa strane i ojačaju pozicije svojih zemalja kako bi slobodnije odlučivale o svojoj sudbini.
Iako bi Server voleo da vidi snažniji angažman SAD na Balkanu, saglasan je sa Jiem.
“Nismo radili to što smo radili na Balkanu da bi smo ga kontrolisali. Sve što su SAD radile imalo je cilj da narodi koji žive tamo mogu da upravljaju svojom budućnošću.”
* Izveštaju doprinele Jela DeFrančeski i Jovana Đurović