Nedugo pošto je američki Senat objavio izveštaj o malignom uticaju Rusije na Balkanu, u Vašingtonu se ponovo govorilo o toj temi. Helsinška komisija organizovala je treći pretres o Balkanu u protekla tri meseca, a ovoga puta fokus je bio na ekonomskom uticaju Rusije u regionu koji je sve veći i sve više povezan sa političkim uticajem.
Predstavnici nevladinog sektora sa Balkana i američkih tink tenk organizacija govorili su o konkretnoj zastupljenosti Rusije u regionu, i metodama uticaja – od kojih su izdvojili takozvani „korozivni kapital“.
„Korozivni kapital su akcioni kapital, dugovi i pomoć kojima se iskorišćava i dodatno pogoršava slaba uprava u demokratijama u razvoju, na uštrb njihovog demokratskog i tržišnog razvoja, a vrši se uticaj na njihovu geopolitičku orjentaciju. Korozivni kapital može da poremeti proces donošenja odluka i da prednost da političkom uticaju stranih vlada nad stavovima lokalnog stanovništva“, rekao je Endrju Vilson iz Centra za međunarodno preduzetništvo.
Udeo ruskih kompanija u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori je između 6,5 i 10 odsto, a najvidljivije je u energetici, bankarstvu, rudarstvu i nekretninama, rekao je Ruslan Stefanov iz Centra za demokratsko istraživanje u Sofiji.
„Iako je rusko prisustvo najznačajnije i najraznovrsnije u Srbiji, blizu trećine ekonomije Crne Gore, je do povlačenja Deripaske iz Kombinata aluminijuma 2013. godine, bilo pod direktnom i indirektnom kontrolom ruskih kompanija. Čak i danas, ruske investicije u Crnoj Gori čine gotovo 30 odsto bruto društvenog proizvoda zemlje. U Srbiji, Rusija ima direktnu i indirektnu kontrolu nad oko 10 odsto ekonomije, pre svega u energetskom i bankaraskom sektoru.“
Ekonomski uticaj Rusije usko je povezan sa političkim. Urednik portala „European Western Balkans“ Nemanja Štiplija podseća da se ruski uticaj u Srbiji bazira na dva stuba: Kosovu i energetskom sektoru.
„U energetskom sektoru Rusija je prisutna još od projekta Južni tok i kupovine NIS-a. Uprkos tome što projekat Južni tok nije uspeo, Rusija i dalje dominira sektorom energetike. Skoro u potpunosti vodi proizvodnju, preradu i prodaju nafte, Srbija od Rusije uvozi više od 70 % sirove nafte i oko 65% prirodnog gasa.“
Kada je reč o Crnoj Gori, politički odnosi Rusije sa tom zemljom pogoršani su od 2013., zbog integracije Crne Gore u NATO. Do sada to nije podogilo ekonomske veze dve zemlje, ali je bilo više upozorenja ruskih zvaničnika, istakla je Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju.
„Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je u martu proše godine da je Crna Gora članstvom u NATO-u žrtvovala ekonomske odnose sa Rusijom. Zbog zavisnosti crnogorske ekonomije od ruskih investicija u nekretnine i ruskih turista postoji mogućnost da bi dalje pogoršanje bilateralnih odnosa moglo da predstavlja ozbiljan rizik po crnogorsku ekonomiju.“
Učesnici pretresa zaključili su da je jedan od načina da se tome suprotstave jači i aktivniji angažman Amerike i EU, kroz jačanje vladavine prava i snažnije diplomatsko prisustvo. Savetnik Helsinške komsije Robert Hend rekao je da bi SAD trebalo da zadrže lidersku poziciju u regionu u podsticanju transparentnosti i odgovornosti.