SAD nisu fokusirane na Balkan zbog brojnih drugih žarišta u svetu, a to otvara prostor za uticaj drugih sila, posebno Rusije. Istovremeno, EU je sve manji autoritet zbog unutrašnjih problema. Imaju li SAD i druge mehanizme uticaja, osim političkih i koje – o tome su razgovarali stručnjaci u Nemačkom Maršalovom fondu u Vašingtonu.
Ana Brnabić ekonomski, Ivica Dačić politički premijer – takva situacija jeste nova, ali je zapravo odraz starih pokušaja Srbije da balansira između Rusije i Zapada, kaže za Glas Amerike profesor Danijel Server. Smatra da će to trajati dok Srbija ne uđe u EU, a tako objašnjava i sudbinu ruskog humanitarnog centra – za koji su američki zvaničnici priznali da je potencijalni problem.
„Centar jeste problem. Ne verujem da je potpuno civilni, čini mi se i da potpada pod Ministarstvo unutrašnjih poslova. I ne verujem da se slaže uz članstvo u EU, a Evropljani će postaviti to pitanje pre Amerikanaca. Kad bi Srbija danas mogla da uđe EU, morala bi da se odrekne ruskog centra.“
Ipak, EU se bori sa svojim problemima i balkanskim zemljama deluje sve dalje. Zato SAD treba da se oslone na nešto drugo, veruje Server.
„Članstvo u NATO je sada ključno. Ali, problem je u tome što ga blokiraju unutrašnji problemi: Makedonija ima spor oko imena, Kosovo nema vojsku, u BiH postoje sporovi o vlasništvu nad vojnim objektima i slični problemi, Srbija nije odlučila da se priključi NATO-u, niti će. Ako američka vlada hoće da uradi nešto na Balkanu, mora da reši te probleme koji nisu tehnički, već suštinski.“
Među suštinskim problemima na Balkanu su i korupcija, rastući nacionalizam, slabe institucije - što Balkan čini mekom metom za uticaj straih sila, kaže jedan od panelista, Danijel Vajdić iz organizacije Yorktown Solutions.
„Nedavno sam posetio Balkan i video da tamošnji lideri pozivaju na veći uticaj SAD, jer Evropska unija gubi svoj kredibilitet. Nadam se da će se Trampova administracija zainteresovati za Balkan. Jedan od najvećih izazova tamo je i loša ekonomska situacija, koja uzrokuje porast nacionalizma.“
Upravo bi ekonomija bila polje u kojem bi SAD mogle da pojačaju uticaj na Balkanu – da za to nema brojnih prepreka. Organizacija „Mreža 2020“ istraživala je zašto američki investitori izbegavaju Balkan.
„Veliki problemi su korporativno upravljanje, primena zakona, i mogućnost da sami započnete posao. U SAD možete da započnete svoj posao za jedan dan, veoma je jednostavno. Takođe, politika zapošljavanja i otpuštanja nije dovoljno fleksibilna za nas“, kaže Lisa Rouds iz Mreže 2020.
Ipak, ono u šta bi SAD mogle uložiti na Balkanu, prema istraživanju ove organizacije, je jačanje vladavine prava koja je jedan od preduslova za investicije.